Ударци главом у фудбалу доводе до оштећења сиве и беле мождане масе

Међу 352 аматерска фудбалера, они који су током године имали више од хиљаду удараца главом показали су микроскопске промене на спољним наборима мозга, одмах иза очију, без обзира на пол или године старости. Ови играчи су такође постигли нешто лошије, али значајно слабије резултате на тестовима памћења и учења.

„Оно што је важно у нашој студији јесте да заиста по први пут показује да изложеност поновљеним ударцима у главу изазива специфичне промене у мозгу које, заузврат, нарушавају когнитивне функције“, објашњава неуролог Мајкл Липтон са Универзитета Колумбија.

Липтонова лабораторија већ више од деценије предводи истраживања о томе како ударци главом у фудбалу утичу на мозак. Контактни спортови, попут америчког фудбала, аустралијског фудбала и рагбија, такође се суочавају са последицама понављаних траума главе, али се о тим случајевима често дискутује, углавном код професионалних спортиста.

Ново истраживање, објављено у часопису JAMA Network Open, указује да чак и благи ударци у главу могу да се нагомилају и да нису погођени само професионалци или они који су пријавили потресе мозга.

Претходне студије показале су промене у белој маси мозга код аматерских фудбалера у поређењу са пливачима, док су друге студије нашле промене чак и код оних без историје потреса мозга. Међутим, повезивање тих промена са јасним когнитивним дефицитима било је тешко.

Липтон и његов тим сада су развили нову методу којом откривају оштећења у спољним наборима мозга – области коју је тешко проучавати дифузионом магнетном резонанцом (dMRI). Овај слој назива се интерфејс сиве и беле масе коре мозга (GWI), о којем се до скоро врло мало знало.

Користећи нову технику снимања, Липтонов тим је прегледао мозгове аматерских фудбалера који су играли најмање пет година и наступали у последњих шест месеци. Они који су пријавили више удараца главом имали су значајне промене у GWI на предњем делу мозга – месту које одговара путањи фудбалске лопте приликом ударца главом.

Аутори сумњају да ово одражава тзв. повреду контраудара (countercoup) – модрицу на мозгу која настаје на супротној страни лобање од места удара.

Повреде GWI можда су остајале неоткривене или потцењене у ранијим истраживањима снимања мозга, што би могло објаснити зашто постоје опречни резултати о неуролошким последицама удараца главом у фудбалу.

Апсолвенткиња Липтонове лабораторије, Џоан Сонг, развила је начин да прецизније опише оно што се види на снимцима магнетне резонанце.

„Код здравих особа постоји јасна граница између ових ткива. Овде смо проучавали да ли долази до слабљења те границе услед мањих траума изазваних ударцима главом“, објашњава Сонг.

И заиста, граница између сиве и беле масе била је замућенија код оних који су имали више удараца главом. „То је веома снажан доказ да су ове микроструктурне промене вероватно узрок когнитивних дефицита“, каже Липтон.

Даља истраживања су потребна, али резултати сугеришу да је GWI добра област за будућа проучавања последица удараца главом у фудбалу. Можда је чак повезана и са поремећајима попут хроничне трауматске енцефалопатије (ЦТЕ).