Деца су осетљивија на високе температуре – не изводите их нигде без капе, воде и креме за сунчање

Топло време носи многе здравствене изазове. Код мале деце најчешће се јављају вирусне инфекције стомачног типа изазване Брну вирусом, у народу познате као болест стопала, шаке и уста, док су код веће деце најприсутније инфекције горњих респираторних путева које изазивају рино и аденовирус.

Др Марија Голубовић, педијатар Дома здравља Савски венац наводи да стомачне инфекције обично прате малаксалост, бол у стомаку, повраћање, течније столице и температура.

Кијање, кашљање и температура изазвани респираторним инфекцијама обично пролазе за два до три дана.

Родитељима др Голубовић саветује посебан опрез током периода топлотних таласа јер су малишани осетљивији на изузетно високе температуре: „Деца другачије реагују на ове температурне разлике, поготово када је реч о деци до годину дана. Много брже се загревају, чак три до пет пута се брже загреју него одрасла особа па је и период опоравка детета је много дужи“.

Топло време и топао ваздух су врло опасни за мало дете јер терморегулациони центар код њих није развијен и због тога њихов организам много бурније реагује.

Одрасла особа ће осећати малаксалост, главобољу, па ће рећи да јој није добро, отићи ће у хлад. Мало дете обично реагује неспецифично, што може родитеље да збуни јер симптоми подсећају на вирусну инфекцију, прехладу, слабији апетит.

Сунчаница и топлотни удар

Сунчаница је, како др Голубовић наводи, бурна реакција тела на излазак на сунце и првенствено излагање главе сунчевим зрацима и зато се увек саветује да деца носе капу, качкет, да се расхлађују и да не буду директно на сунцу.

Симптоми су и у овом случају неспецифични, али се повишена температура ретко јавља.

 „Топлотни удар је опаснији за дете. То је излагање топлоти целог тела и ту може да изгледа као да се дете прехладило јер тело не реагује расхлађивањем, то јест знојењем. Дете може само да буде малаксало и може да буде врло фатално“, упозрила је др Голубовић.

У том случају дете треба брзо уклонити од извора топлоте, поставити у лежећи положај, раскомотити, дати му течност, то јест воду, али гутаљ по гутаљ, умивати дете.

„Дете се тако у том, да кажемо, хоризонталном положају опоравља, може некада да заспи од исцрпљености и сам опоравак може да траје неколико дана“, објашњава педијатар.

Припрема за путовање са децом

Путна апотека је универзална и за велике и за мале, поручује др Голубовић и додаје да се на пут не сме без лека за спуштање температуре.

„Родитељима саветујем и лек за алергију, антихистаминик, пробиотик, обавезно наравно и крема са заштитним фактором за мазање коже уколико се иде на море“.

Др Голубовић подсећа да, и мали и велики, треба да избегавају излазак напоље у периоду највеће врелине између 10 и 17 часова, и да увек уз себе имају течност, првенствено воду.