Национални водич за трудноћу и порођај мења праксу порођаја: Више права, мање насиља, потпуна подршка трудницама

Професор Миковић наводи да је овај Водич, представљен на 68. Гинеколошко акушерској недељи у организацији Српског лекарског друштва, дошао у правом тренутку да разреши неке проблеме и дилеме везане за порођај које су се недавно појавиле.

Како стоји у уводу Националног водича, препоруке треба да унапреде здравље жене и осигурају квалитетну, стандардизовану и доступну здравствену заштиту за сваку жену у порођају са циљем да се смањи морбидитет и морталитет жене и деце у порођају или да се смање разлике и одступања у нивоу неге којим се пружа без обзира на место где одлуче да се породе. Циљ водича је да обезбеди рађање у физички и психолошки сигурном окружењу са континуираном практичном и емотивном подршком од стране адекватно едукованог и љубазног особља.

„Пошто се ради о физиолошком порођају, значи о оном порођају који тече потпуно исправно и где није потребно уплитати се много, односно пожељно је чак што мање, у том контексту се појављују две ствари. Појављује се тај момент квалитетне, доступне здравствене заштите која је заснована на медицини, заснована на доказима, приступ који поштује све савремене стручне и научне, постулате. Он треба да допринесе да жена и дете прођу добро, да се смањи морбидитет, морталитет и мајке и детета“, објашњава гост Дневника.

Друга страна Водича која је јако значајна, додаје професор, посвећена је комуникацији, интеракцији здравствених радника и трудне жене која треба да одговара савременим постулатима по којима жена не само што треба да се осећа сигурно, већ треба да се осећа као активан учесник порођаја.

Права пацијената

Већина примедби које су се појавиле последњих година се углавном односе на комуникацију, информисаност, односно неинформисаност пацијената и неадекватну комуникацију, што се последњих година карактерисало као акушарско насиље.

Професор Миковић напомиње да ова кованица „акушерско насиље“ подразумева да насиље врши акушер са намером да некоме нанесе  штету, што не стоји, нити такве намере постоје, зато се акушери залажу да се овај термин не користи.

„Водич управо покушава то питање да реши око те кованице коју не желимо да чујемо. У суштини треба се односити према правима пацијената која су неприкосновена. То значи да је комуникација са пацијентом таква да поштује његово и достојанство, и индивидуалност, и приватност, и интимност, и његова убеђења било етничка, религиозна, културолошка... Никакав облик насиља не долази у обзир. Ту је нулта толеранција, значи ни физичко, ни емотивно, ни неко друго насиље вербално. Такође се у том водичу форсира да се пацијенту пружи осећај сигурности и емпатије“, додаје професор.

Информисаност пацијената

Водич такође даје смернице да све процедуре и интервенције у порођају треба да буду урађење са пристанком труднице, односно – информисани пристанак. То значи да трудница на време буде у потпуности информисана, на објективан начин, свеобухватно о томе шта је чека, шта нека интервенција значи, због чега се ради, до чега може довести и тако даље.

„Тако да је, на пример, овај водич сада потпуно избацио као рутинску епизиотомију, она се ради само са јасним, строгим индикацијама. Избацио је прокидање водењака као рутинско, употребу стимулације медикаментозне порођаја као рутинско, али чак и неке много једноставније интервенције као што су клизма, катетеризација, бријање пред порођај, све је остављено да буде урађено уз пристанак и у договору са женом“, наглашава проф. Миковић.

Водич укида и нека непотребна ограничења која су раније постојала. Стимулише жене да дођу на порођај са пратњом, стимулише њихово слободно кретање током већег дела порођаја, стимулише чак уношење хране током порођаја. Водич афирмише све интервенције добре клиничке праксе да се понуде свакој жени, анестезија, мониторинг плода и мајке, рани подој, контакт кожа на кожу и тако даље.

Уколико имају неки проблем или примедбу, труднице и породиље могу да се обрате правној служби клинике или управи клинике лично, мејлом или писмено. Ван клинике постоји неколико инстанци: Саветник пацијената који је успоставила градска управа и чија се канцеларија налази у Тиршовој 1, а постоји и инспекција здравља при Министарству здравља, наводи проф. др Жељко Миковић, директор ГАК „Народни фронт“ на крају гостовања у Дневнику.