Гојазност као епидемија; да ли ће за многе лекови постати једино решење у борби са сувишним килограмима

Тржиште је годинама па и деценијама преплављено бројним препаратима који су намењени скидању сувишних килограма. Ту је и већа понуда лекова које прате и одређени суплементи.

Павле Зелић, фармацеут и публициста, каже да су, када је реч о лековима, у питању лекови из редова „нових терапија“ који су прилично скупи, што може бити забрињавајуће, али и наглашава да Светска здравствена организација може дати само смернице, односно препоруке које нису обавезујуће.

„Ако се та група лекова појави на листи есенцијалних лекова то ће бити велика ствар и на тржишту и на берзи али и у пракси, јер ће отворити врата за другачији начин размишљања, који је у неким земљама већ доста заступљен. А то је да се гојазност мора сматрати као један заиста озбиљан проблем који је свеприсутан и који је резултат света у каквом живимо и који можда нећемо моћи да решимо ни вежбама ни променом стила живота, већ ће нам бити потребна та фармаколошка штака, да нам помогне, бар неко време“, објаснио је Зелић.

Др Верослава Станковић, нутрициониста и специјалиста исхране додаје да лекови против гојазности, који се данас употребљавају, лече само последицу, да су ефикасни, и наглашава да је, у смислу одржавања постигнутих резултата, важно питање – шта после?

Међу окидачима за гомилање сувишних килограма су и неке болести, генетика, хормонски поремећаји...

„Врло често, узрок гојазности су психолошки, ментални, јер почетак гојазности јесте затрпавање емотивних потреба. Када већ дође до гојазности, користимо лекове. Требало би да у све то укључимо и друге специјалисте пре свега психологе и психијатре“, истиче др Станковић.

Говорећи о превентиви, наглашава да је учење и информисање о исправној исхрани први корак ка достизању и одржавању здраве телесне масе.

„Када већ дође до гојазности, лекови који су на тржишту јесу добри, али има и ограничавајућих фактора“, додала је гошћа РТС-а.

Недовољно испитане нуспојаве

Зелић каже да се тим новим медикаментима приступа са дозом опреза, због праћења нуспојава, и да је било негативних ефеката које су узроковали лекови против гојазности. Дешавало се, како каже, да су неки лекови раније и бивали повучени због нежељених ефеката.

Коментаришући најаве из Светске здравствене организације, сматра да не треба гледати на гојазност као на нешто што ће се до краја живота решавати лековима, већ да треба размотрити превентиву и друге ефикасне методе које искључују „лењост“. Ослањање на лекове у овом смислу, потенцијално негативно може утицати на млађу популацију.

Са тим ставом се слаже и др Станковић истичући важност физичке активности, здраве исхране и животних навика.

С друге стране, код одеђених болести, са гојазношћу је тешко изборити се, тако да се тада, уз укључење других специјалиста, прописују лекови који помогну, мада и ту има, како др Станковић каже, стагнације у смислу губљења килограма, јер терапија некада има временско ограничење.

Зелић наглашава да је, пошто је тржиште на интернету преплављено лековима и препаратима са рекламама у којима се обећавају успешни резултати, потребан опрез и да је, додаје, апотека једино право место за набавку тих производа, што такође укључује консултације са фармацеутом.