Килограми стижу неприметно, а последице се таложе: како вишак килограма оптерећује тело

Промене у расту и развоју деце током последњег века, али и све израженији проблем прекомерне телесне тежине, представљају важну тему када се говори о здрављу костију, мишића, зглобова и кичме. Ортопед др Милош Обреновић указао је на податке према којима је током последњих 100 година дошло до значајног убрзања раста и развоја деце.

„Данас, по неким статистикама, дванаестогодишњак или дванаестогодишњакиња виши су и тежи од свог вршњака пре 100 година за 12 килограма и 12 центиметара“, навео је др Обреновић.

Међутим, како је истакао, разлика у висини код двадесетогодишњака у односу на њихове вршњаке од пре једног века знатно је мања.

„Двадесетогодишњак је виши свега два до два и по центиметра него његов вршњак пре 100 година. У томе, у ствари, лежи проблем и кључ како да се боримо против тога“, рекао је ортопед.

Деца раније завршавају раст

Узроци убрзања раста и развоја нису до краја познати, а др Обреновић наводи да на то могу утицати различити фактори, попут квалитета живота, исхране и средине.

Током 25 година праћења своје праксе, како је рекао, приметио је да велики број девојчица већ са 13 година у потпуности заврши раст.

„Оне долазе и касније због неког бављења спортом – ниједан милиметар. Значи, то је крај. Оне су прошле пубертет, прошле све, са 13 година“, рекао је др Обреновић.

Управо зато, сматра он, неопходно је променити приступ праћењу раста и развоја деце.

„Када кажете: идемо на прегледе, основна школа, систематски, треба да вежбате – шта ћете сада да вежбате, све је завршено. Када престане раст, значи да смо закаснили, изгубили смо време, ни не знајући“, навео је др Обреновић.

Према његовом мишљењу, децу би требало озбиљније пратити и са тим почети раније.

„Померила се, минимум, годину, годину и по дана. Девојчице почињу са осам година већ пубертет. Неки родитељи су мало уплашени, збуњени, воде децу код ендокринолога, код педијатра, да виде да ли постоји неки поремећај, али то уопште није никакав поремећај, то тако сада почиње“, објаснио је др Обреновић.

Убрзан раст и прекомерна тежина

Поред ранијег сазревања, проблем представља и прекомерна телесна тежина деце, сматра ортопед.

„Имате, са једне стране, убрзан раст и прираст тежине, а с друге стране имате прекомерну тежину. И када то саставите, то вам је већ сасвим довољно за развој одређених проблема“, рекао је др Обреновић.

Према његовим речима, данас има много више гојазне деце него што је то раније био случај, али се та промена често не примећује управо зато што је постала уобичајена.

„Ми то не примећујемо, родитељи можда не примећују зато што су сви такви. Вама пада у очи, уочавате нешто што одскаче, што је другачије. Али пошто су сви такви, ми то сматрамо као: то је нормално. Међутим, то апсолутно није нормално, јер су они сви превелики, претешки“, нагласио је доктор.

Као пример је навео телесну тежину деце узраста од четири и пет година.

„Ви сада имате децу од четири-пет година која имају 25-26 килограма. Ја знам да сам имао 26 килограма када сам пошао у школу“, рекао је др Обреновић.

Говорећи о исхрани, посебно је издвојио угљене хидрате.

„Угљени хидрати су кључ. Не само прости шећери и угљени хидрати, значи слаткиши, него иначе – храна је претрпана угљеним хидратима“, рекао је ортопед.

Како је објаснио, кости које расту имају своје зоне раста, на које се врши све већи притисак. Међутим, важну улогу има и развијеност мишићне структуре.

„Кључ је у недовољном мишићном саставу, односно структури мишића. Јер они су ти који треба да подрже постуру. Они су ти који треба да подрже тај прекомерни раст“, навео је др Обреновић.

Вежбање треба започети пре убрзаног раста

Физичка активност, према његовим речима, не би требало да почне тек када се проблеми већ појаве.

„Вежбање мора да почне пре него што дође до убрзања раста. Јер када дође до убрзања тог раста, тада ви не можете да стигнете да надокнадите то“, упозорио је др Обреновић.

Како је додао, припрема би требало да почне две до три године раније.

„Морате да се припремите за то две-три године раније, да бисте успели да испратите тај раст и да тада спречите појаву деформитета, а не накнадно, када се они појаве, и онда предузимате одређене мере“, рекао је ортопед.

Килограми се са годинама добијају постепено

Проблем прекомерне телесне тежине не односи се само на децу. Како је навео др Обреновић, код многих људи килограми се постепено повећавају са годинама, док се физичка активност смањује.

„Како пролазе године, сви добијају килограме, смањује се физичка активност, циљеви су постали другачији и нема времена за такве ствари. И не размишља се о томе, јер не осећате неке нагле промене — то долази постепено и ви се прилагођавате“, рекао је он.

Управо постепени развој промена представља један од проблема.

„То је један од основних проблема код великог броја обољења – што она долазе постепено и не можете ни да приметите“, навео је др Обреновић.

Са годинама се, како је објаснио, мења и састав тела.

„Ми постепено губимо мишићну и коштану масу због смањења хормона које имамо, и мушкарци и жене, а њу полако замењује масно ткиво“, рекао је ортопед.

Према његовим речима, чак и када телесна тежина остане приближно иста, састав тела може бити значајно другачији.

„Ви кажете: ‘Па ја сам одличан, ево, са 50 година имам скоро исту тежину као када сам имао 30.’ Да, али станите на анализатор телесног састава који ми радимо, па ћете видети да то није та тежина, да сте изгубили мишићну масу, да сте изгубили коштану масу, а да њу замењује масно ткиво“, навео је др Обреновић.

„Организам је као магационер“

На питање шта је потребно учинити како би се одржала телесна тежина, др Обреновић је истакао значај односа уноса и потрошње.

„Не постоји чаробни штапић. Имате смањени унос и повећану потрошњу“, рекао је доктор.

Својим пацијентима, како каже, то објашњава једноставним поређењем.

„Организам је као магационер. Он само броји шта је ушло, шта је изашло и колико је остало“, рекао је др Обреновић.

Он је указао и на промене у начину живота, наводећи да људи често једу у журби.

„То више није ни задовољство, то је гутање хране. Тако се, на брзака, све то ради“, рекао је доктор Обреновић.

Као другачији приступ исхрани поменуо је заједничке оброке и време проведено са породицом.

„Када погледате неке, у ствари, плаве зоне, тамо где има највише стогодишњака, између осталог, можда на последњем месту кажу: они једу у друштву, у кругу породице, то су ритуали. То није сада да се наједе на брзака, него је то сасвим један други приступ“, навео је др Обреновић.

Говорећи о исхрани, додао је да се, према његовом мишљењу, једе превише меса.

„Ми једемо превише, превише меса. Превише црвеног меса, превише говедине, превише свињетине. Ја не знам да ли постоји дан или чак и оброк који није са месом. То је тако постала једна навика о којој нико не размишља. Понашамо се по инерцији“, рекао је ортопед.

Мање кретања, више времена пред екранима

На крају разговора, др Обреновић је указао и на утицај савременог начина живота и технологије на физичку активност.

„Погледајте мобилне телефоне. Сетите се пре 10 година шта је то било. А како је то сада распрострањено и како је то код деце. И то још више смањује кретање, дружење“, закључио је др Милош Обреновић.