Токсични коктели којима смо сваки дан изложени – 200 различитих пестицида откривено у прашини европских домова

Више од 40 одсто пестицида откривених у прашини повезано је са појавом канцера или ремећењем хормонског баланса.

Научници кажу да њихово истраживање подупире идеју да контролна тела држава морају да процене ризик који представљају пестициди, посебно када реагују са другим хемикалијама. Такав приступ мора да се примени како на супстанце које су тренутно у употреби, тако и на оне које чекају одобрење.

Како се наводи у прелиминарним налазима највеће студије те врсте, научници су анализирали прашину из домова у десет европских држава и открили присуство укупно 197 пестицида.

Више од 40 одсто пронађених пестицида у прашини је високо токсично и повезано са појавом канцера и ремећењем хормонског система.

Број пестицида у сваком дому кретао се од 25 до 121, а ниво пестицида је обично био виши у домовима пољопривредника.

„Имамо много епидемиолошких студија које показују да су многе болести повезане са мешавином пестицида“, каже професор Пол Шиперс.

Пестициди у прашини су долазили до домова људи путем ципела, као и преко мачака и паса.

„Уколико се не изујемо на прагу, онда у дом уносимо доста прашине споља. Љубимци су такође извор. Многе студије показују да животиње на себи прикупљају одређене загађујуће хемикалије, укључујући пестициде“, наводи Шиперс.

Још један извор су производи које доносимо у кућу или пестициди које купујемо из било ког разлога, попут оних против бува и крпеља за љубимце.

Упорне, вечне и штетне

Иако су концентрације сваког пестицида у прашини биле мале, мешавина десетина хемикалија може да утиче на здравље, посебно ако се узме у обзир да смо им често изложени у вишим концетрацијама на воћу, поврћу и цвећу.

Студија је такође несумњиво утврдила присуство инсектицида ДДТ (дихлор-дифенил-трихлоретан), упркос томе што је овај пестицид забрањен у многим земљама још од 1972. године.

Шиперс такође истиче да било какво одобравање коришћења одређених хемикалија мора узети у обзир њихов дуготрајни утицај и останак у природи. Чак и да произоди попут ПФАС, такозваних „вечних хемикалија“, буду забрањени сада, они ће још дуго остати у животној средини.

Називају се „вечне хемикалије“ зато што се не разлажу у животној средини. Користе се у широком спектру потрошачких производа и индустријских процеса, а неке од њих су повезане са озбиљним обољењима код људи и животиња.

„Производи попут ДДТ-а су одавно забрањени, али су толико упорни и издржљиви да се и даље накупљају у средини и константно су у циркулацији. Сада имамо проблем са ПФАС хемикалијама са којима се понавља иста ствар“, упозорава Шиперс.