Др Живковић: Временске услове не можемо да мењамо, али можемо да утичемо на здравље нашег срца

Ниске зимске температуре у суштини више утичу на наш организам и представљају окидач за појаву кардиоваскуларних обољења, наводи др Игор Живковић. Високе температуре не представљају тако велики ризик за појаву срчаних удара, као ниске које су фактор ризика код пацијената који већ имају развијену коронарну болест која је прикривена.

„У зимском периоду ниска температура доводи до спазма, односно сужавања крвних судова срца и на тај начин погоршава већ постојеће болести“, објашњава кардиохирург.

Али када имамо овако драстичне амплитуде спољашње температуре – хладно-топло-хладно – јако је тешко заштитити се јер пре свега узрок кардиоваскуларних проблема је атеросклероза, односно хронична болест која креће још практично од рођења, напомиње гост Јутарњег програма. Међутим током живота то можемо да успоримо или бар у некој мери спречимо.

„Људи који имају високе ризикофакторе, као што су, на пример, хипертензија, дијабетес, наравно, старост, пол, све су то фактори који утичу на развој коронарне болести. Значи, јако је битно да спречимо развој болести и на тај начин ћемо елиминисати такве ризике. Временске услове нећемо мењати, то се просто мења периодично у току годишњег доба. Тако да можемо утицати само на оне факторе који су променљиви“, истиче доктор.

Стил живота и превентива

У последњих 50 година драстично је промењен начин исхране што је један од значајних фактора ризика за развој кардиоваскуларних болести. Поред начина исхране промењен је и стил живота. Мање физиче активности, нередован сан, напоран рад и недостатак одмора, такође представљају значајне факторе ризика по наш кардиоваскуларни систем, додаје гост Јутарњег програма.

„Често занемарујемо сигнале које нам тело шаље. Ретко кад се деси да неко не осети да се нешто дешава, али ми занемарујемо те 'знакове поред пута', вероватно због свих наших обавеза које имамо у току редовних дневних активности. Занемарујемо одлазак код лекара. Значи, морамо прво да пођемо од нас и да мењамо наше навике“, истиче др Живковић.

Акутни коронарни догађај, односно инфаркт миокарда не може да се предвиди јер се јавља због атеросклерозе која не мора да буде значајна и уочљива, већ долази до пуцања унутар крвног суда атеросклеротског плака, наглог зачепљења крвног суда срца што изазива инфаркт, објашњава доктор.

„Ми не можемо да знамо када ће се то десити, али можемо ту промену на крвном суду лековима и нашим стилом живота да променимо. Значи, лекови стабилизују ту болест, а наш стил живота смањује њену прогресију.“

Знаци које не смемо да занемаримо

Прво на шта треба обратити пажњу је бол у грудима, иако негде око 95 одсто болова у грудима није изазвано проблимима са срцем. Бол у грудима због срца је карактеристичан и упечатљив и нешто је што никада нисмо доживели.

„Болови који су дифузни, који су преко читавог грудног коша, то је јако битно. Ако имате бол у једној тачки на грудном кошу, то вероватно није од срца. Ти болови су јаки, дифузни у виду притиска, пробадања, гушења, стискања са тенденцијом ширења према врату, према руци“, напомиње кардиолог.

Такође је јако битно уколико се претерано замарамо при умереном напору. Један од знакова је и поремећај срчаног ритма, односно изненадно лупање срца.

Свако ко је у породици имао некога ко је доживео инфаркт пре 50. године мора имати у виду да има генетско оптерећење за настанак кардиоваскуларних болести, напомиње кардиохирург др Игор Живковић.