Наизглед здрави, а у великом ризику: 80 одсто смртних исхода може да се спречи

Годишње, због кардиоваскуларних болести Србија изгуби један град. Ни та, али још једна чињеница не сме да се игнорише – чак 80 одсто тих трагичних догађаја може се спречити.

Променама лоших животних навика, уз превенцију, благовремену дијагностику и одговарајућу терапију, не морамо да будемо број у овој статистици.

„Много више водимо рачуна о судопери, о сифону и оним цевима него о крвним судовима. У судоперу никад не сипате масно, слатко, разне остатке, а у своје крвне судове то сипате, без икаквог размишљања“, истиче ендокринолог проф. др Катарина Лалић, са Универзитетског клиничког центра Србије.

„И кола обавезно водите на технички преглед и на регистрацију, а не пада вам на памет да једном годишње одете да урадите превентивни преглед“, напомиње проф. др Небојша Тасић, помоћник министра здравља.

„Холестерол не боли, не даје никакве тегобе. То што сте наизглед здрави може да значи да вам је холестерол огроман, а да ви то немате појима“, додаје професорка Лалић.

Зато Министарство здравља већ месецима и кроз Караван здравља покушава да дође до што више грађана.

„Ми обавезно свим пацијнетима уз превентивни преглед вадимо крв, на масноћу, меримо крвни пристисак и утврђујемо гликемију, односно хемоглобин РНЦ. Значи, та три главна фактора ризика која се могу модификовати, а који су тихе убице, апсолутно су приоритет Министарства здравља. Живот нема репризу, удравље нема алтернативу“, наводи проф. Тасић.

Другу шансу не добије чак 132 људи дневно – толико наших грађана умре од болести срца и крвних судова. На срећу, другу шансу добили су Јелена и Ђура, и сада кроз удружење Моја друга шанса шаљу важне поруке. 

„Уградили су ми два стента. Годину дана пре тога, фирма је организовала систематски преглед. Буквално ми је све било под неким алармом, и тај фактор ризика и ЛДЛ, триглицериди, све је било изнад граница“, каже Ђура Жарковић.

„Испоставило се да имам баш онај најјачи облик инфаркта и одмах су ми уградили један стент. Месецима пре тога, ја сам урадила липидни статус и он је био повишен, али међутим, као што је и докторка рекла, нисам обраћала претерано пажњу на то. Добила сам терапију, али одбијала сам да је пијем“, признаје Јелена Сретеновић.

„Кардиоваскуларне болести су у већем делу света, па и код нас, здравствени проблем број један. Тај здравствени проблем је поправљив на нивоу ранијег и благовременог откривања оних најважнијих кардиоваскуларних обољења и са друге стране, адекватне терапије“, напомиње проф. др Арсен Ристић, начелник Одељења за срчану слабост Клинике за кардиологију УКЦС.

Стручњаци посебно наглашавју да ниво лошег холестерола мора бити под контролом, али да треба обратити пажњу и на породични повишен холестерол, који се због генетских предиспозиција може јавити и код тек рођених беба, и целих породица, и код мршавих и код гојазних.

Процењује се да једна од 200 особа има тај проблем. Откривен на време, уз терапију, фаталне последице могу бити спречене.

Кампања Наизглед здрав, коју ће подржавати и Радио-телевизија Србије, треба да нас мотивише да мислимо на здравље на време.