Ослони се на мене: Буди део регистра давалаца матичних ћелија

На свету можда постоји само једна особа која може да помогне детету или одраслом у борби против најтежих болести, зато је веома важно подсетити на значај регистра давалаца матичних ћелија у нашој земљи, истиче др Глорија Милетић.

„Кад подвучемо црту и кад видимо шта смо урадили протекле године, можемо да кажемо да смо задовољни, да се свест мало побољшала, да људи схватају колика је важност свега овога. Протекле године било 7.200 новопријављених давалаца што је било незамисливо. Наше жеље су биле усмерене ка неких 100.000 давалаца, и сада схватамо да жеље могу да буду испуњене“, додаје гошћа дневника.

Матичне ћелије најчешће могу да помогну људима који болују од тешких хематолошких обољења, пре свега лакших облика леукемије. Али могу да буду и једини спас за, на пример, децу која болују од неких поремежаја метаболизма имуног система, објашњава др Милетић.

Ко може да се упише у регистар давалаца

У регистар могу да се упишу сви грађани старости између 18 и 45 година који не болују од тешких хроничних болести срца, плућа и бубрега.

„При приступању регистру, осим попуњавања формулара, потребно је дати мањи узорак крви. Из тог узорка се ради хаплотипизација којом се одређују хумани леукоцитни антигени на основу којих се одређује подударност међу даваоцима и примаоцима. Сви подаци се уносе у базу нашег региста, а самим тим и у светски регистар, јер смо његов део од 2005. године“, наводи др Глорија Милетић.

Захваљујући овом чланству у светском регистру, на располагању је преко 42 милиона потенцијалних давалаца матичних ћелија. Уколико у нашем регистру нема подударног плериминарног даваоца, онда се претражује светски.

Како се узимају матичне ћелије

„Давалац, када треба да уђе у даљу процедуру, буде консултован, разговарамо са њим, проверавамо његову расположивост, пролази један детаљан медицински преглед на коме тим за прикупљање матичних ћелија установљава да ли је давалац потпуно здрав, да ли је процедура безбедна за њега, а и за оног ко треба да прими матичне ћелије“, додаје докторка.

Процедура узимања матичних ћелија није компликована и није болна, а могу се прикупити на два начина. Један је из периферне крви, који је углавном општеприхваћен јер је лагоднији и комфорнији за даваоца.

„Давалац не улази у општу анестезију, нема никаквог бола, осим једног убода игле у вену. Процедура траје мало дуже него класично давање крви зато што постоји апарат који из крви даваоца издваја матичне ћелије, остатак се преко друге вене враћа. Значи, не постоји могућност да се заразите никаквом крвљу преносивом болешћу, не постоји могућност да нарушите свој имуни систем, да изгубите та црвена крвна зрнца која су значајна, све се то брзо надокнађује“, наглашава гошћа Дневника.

Други начин узимања матичних ћелија је из бедрене кости. Ова процедура је болна зато што је потребно више убода у задњи део бедрене кости. Из коштане сржи се извлаче матичне ћелије.

У којим установама се врши трансплантација матичних ћелија

Трансплантација матичних ћелија се код насради у Институту за мајку и дете, у Клиничком центру Србије, Клиничком центру Војводине и на Војномедицинској академији.

Ове године су од домаћих давалаца урађене две трансплантације, с обзиром на то да се број давалаца у нашем регистру увећао, напомиње докторка. У тим случајевима процедура је много бржа и лакше се цео процес приводи крају.

„По неким студијама резултати показују и да је сам успех трансплантације бољи уколико су давалац и прималац са истог етничког подручја. Закључно са јучашњим даном, урађено је 36 трансплантација матичних ћелија несродника у нашој земљи. Међутим, има и пуно болесника за које претражујемо регистар“, каже др Клаудија Милетић, рукводилац Регистра давалаца матичних ћелија хематопоезе.