После 44. године брже старимо – кажу научници

Студија професора Мајкла Снајдера са Универзитета Станфорд открила је да највише старимо око 44. и око 60. године, и да се тада те промене виде на нашем лицу.

„Постоје периоди у животној доби када се дешавају драстичне промене”, рекао је генетичар Снајдер.

Анализом 135.000 молекула и микроба код 108 добровољаца старости од 25 до 75 година, уочене су промене у молекулима повезаним са кардиоваскуларним обољењима, метаболизмом.

У поменутим истраживањима анализиране су различите врсте молекула, укључујући РНК, протеине, липиде и микробиоме црева, коже, носа и уста. Примећено је да у људском телу током два периода у животу долази до значајне промене у количини различитих врста молекула.

Када старење постане брига

Нова студија аустралијског универзитета Едит Кован тврди да се ентропија – процес спорог и неизбежног старења – може успорити честим путовањима. На њима упознајемо нове људе, нова животна искуства, а све то нам помаже у начину и брзини старења.

Познати гастроентеролог др Вил Булсивич поделио је неколико савета који „пркосе старењу”.

Шетња у природи и вежбање бар 30 минута дневно смањују стрес, поправљају расположење и благотворно утичу на пробаву.

Храна богата влакнима, воће, поврће, пасуљ и семење. Ово је врста хране која даје енергију, чини нас ситим и дуговечним.

Студија из 2022. показала је да људи који редовно једу влакна имају мањи ризик од срчаних обољења, рака и других уобичајених узрока смрти.

Пожељно је и избегавати алкохолна пића јер учестала конзумација алкохола повећава ризик од срчаних обољења, карцинома...

Такође је важно што мање користимо телефоне, компјутере и телевизоре, а препорука је директан контакт с људима.

Истраживања показују да усамљеност повећава ризик од деменције за скоро 31 одсто, а време испред екрана може негативно да утиче на квалитет сна, изазва стрес и депресију.

Добар сан подржава имунитет, здравље срца, кожу и ниво енергије. Недостатак сна, с друге стране, може негативно утицати на памћење и продуктивност.