Исувише ризикујте ако дијагнозу тражите од вештачке интелигенције

Када су научници почели да развијају генеричке моделе вештачке интелигенције мислили су да могу да испрограмирају компјутер како треба да размишља, објашњава Љубиша Бојић, истраживач у Институту за вештачку интелигенцију. Међутим, касније се установило да су неуронске мреже бољи приступ, односно да се у алгоритме ископира начин како функционише људски мозак.

„На крају се испоставило да велика количина текстуалних података, чак и ако немају смисла, када се примени на ту архитектуру, добија се нешто што ће чак моћи и да резонује и моћи ће да даје смислене информације, да изгледа као да разуме шта га питамо“, додаје Бојић.

Проблем је у томе што алгоритам у ствари не разуме и што је у питању једна велика симулација, иако добијамо одговоре који су много боље изречени него што би доктор могао да нам каже. Што може да буде веома опасно, напомиње стручњак за вештачку интелигенцију.

Доктор Игор Пантић наглашава значај вештачке интелигенције у погледу анализе сигнала из области радиологије, патологије и фундаменталне експерименталне медицине у циљу научно-истаживачког рада.

„Дакле, кад год имате неки сигнал, било да је једнодимензионални или дводимензионални, радиолошки снимак или микроскопска слика, може да се направи модел вештачке интелигенције и машинског учења који је способан да класификује податке, да предвиди неку варијаблу. Тако да у том смислу вештачка интелигенција може бити од помоћи лекару специјалисти да постави дијагнозу и унапреди дијагностички процес“, наводи др Пантић.

Генеративни модели имају у основи велико знање, понекад и веће него стручњаци из неке области, али проблем је што немају искуство рада са пацијентима, истиче доктор. Други проблем је што када им поставимо питање, углавном то питање није адекватно и потпуно.

Успешност технологије мора бити проверена у пракси, а то могу да ураде само лекари

Према подацима, Гугл сваког минута добије око 70 хиљада питања у вези са болестима, симптомима, здрављем, прегледима, лековима, односно више од милијарду дневно.

Доктор Момчило Јаковљевић сматра да је највећи проблем што је велики број људи здравствено непросвећен и што помоћ траже од Гугла, а не од доктора. Такође, додаје др Јаковљевић, нове технологије су од велике помоћи и потребно је ослањати се на њихову помоћ, али најпре их треба проверити у пракси.

„Анамнеза, када разговарају доктор и пацијент је пола дијагнозе. У медицини постоји израз диференцијална дијагноза – један исти или сличан симптом може да буде знак више болести.“

На пример, наводи др Јаковљевић, пацијент се жали на бол у стомаку с десне стране. Не уме да објасни да ли је бол континуиран, да ли се шири наниже или навише. Овај симптом може да укаже на слепо црево, бубрег, жучну кесу, колон, може да буде бол због кичме.

„Према томе, све што уради вештачка интелигенција, ко ће да процени да ли је то добро? Само искусан специјалиста“, наглашава доктор.

Много је тешких и екстремних случајева где се нема времена да се пита вештачка интелигенција, већ мора искусан специјалиста да одмах реагује.

Ризикујемо много, посебно када су лекови у питању

Важан сегмент јесте и проблем што се људи често консултују око употребе лекова. Једно истраживање током којег се са ChatGPT-ом разговарало о лековима и начину њиховог коришћења, вештачка интелигенција је дала задовољавајући одговор на само 10 од 39 постављених питања. Што се тиче осталих 29 питања, одговори или нису имали никакве везе са упитом или су били непотпуни или потпуно нетачни.

„Сувише далеко ћемо да одемо уколико вештачка интелигенција на основу података које добија од полуобразованог, образованог или необразованог човека буде прописивала лекове. Неко ће изгубити главу. Врло је дискутабилно причати о томе“, наглашава др Момчило Јаковљевић.

Доктор Пантић додаје да вештачка интелигенција може да дâ понекад и задовољавајући одговор, али само уколико је питање постављено на адекватан начин и уколико добије довољно улазних података. Међутим, тај који поставља питања углавном је лаик и нема довољно медицинског знања.

Вештачка интелигенција може да помогне лекарима, али не и пацијентима

Љубиша Бојић напомиње да када се постављају генерална питања која нису уско специјализована, вештачка интелигенција даје добре одговоре.

Рађен је један експеримент у коме је требало да испитаници препознају који одговор је написао човек, а који вештачка интелигенција. Доктор је у конверзацијском стилу написао своје одговоре уколико би му пацијент поставио неко уопштено питање по питању здравља. На исто питање су и језички модели написали своје одговоре.

„Ту смо дошли до закључка да генерална популација која је учествовала у експерименту, препознаје одговоре које је написала вештачка интелигенција као да их је написао човек. Као и да су им одговори вештачке интелигенције били емотивно топлији и да садрже више корисних информација. Значи, она може да се користи за комуникацију здравствених информација када су општа питања по среди“, објашњава Бојић.

Вештачка интелигенција не може бити крајњи доносилац одлуке у смислу дијагнозе. Одговорност ће, бар у догледном периоду, још увек бити на лекару специјалисти, сматра др Игор Пантић.

„Вештачка интелигенција може да унапреди процес и смањи број дијагностичких грешака, посебно у патологији, и ту је њена права вредност. Али као и свака технологија, и ова ако се злоупотреби или погрешно употреби, доводи до још већих и озбиљнијих последица“, истиче доктор.

Љубиша Бојић додаје да је употреба вештачке интелигенције једна ствар у научним истраживањима, а сасвим друга у дијагностици.

Доктор Пантић на крају гостовања у Јутарњем програму упозорава да морамо бити свесни свог ограниченог медицинског знања и увек консултовати лекара који ће да нам појасни симптоме. Морамо бити опрезни и имати у виду да од генеративних модела, као и од Гугла или Википедије, можемо добити погрешан или неодговарајући одговор.