Како олакшати тегобе и излечити проширене вене на ногама

Како да се тегобе олакшају и на које начине се могу лечити проширене вене, у „РТС ординацији” је објаснио васкуларни хирург др Дарио Јоцић.

На питање о томе шта је за проширене вене горе – седење или стајање, др Јоцић одговара: „Стајање је далеко већи проблем него седење, јесте и седење проблем, али је стајање већи проблем, то су студије показале, али оно што је битно је да ми некако нађемо тренутак дана када можемо да се прошетамо, то је битно, јер шетњом активирамо мишићну пумпу и помажемо ту венску циркулацију”, рекао је др Јоцић и додао да је најбоље шетати од 20 до 30 минута дневно, а код кардиоваскуларних болести, три пута недељно по сат времена.

Какве све компресивне чарапе постоје и колико помажу код проширених вена

„Пре свега, смањиће тегобе пацијената када говоримо о свим чарапама и смањиће ризик од евентуалних компликација, упале вена, тромба у венама, смањује ризик, на компликацију у смислу кожних промена, које су последња фаза венских болести, венски екцем, венске ране, смањује ризик, али га не искључује. Постоје чарапе које су за те пацијенте са највећом компресијом, ти пацијенти управо носе те чарапе.

Имамо превентивне чарапе, као што су спортске, онда нормалне женске чарапе које мало више стежу са више ликре, са више дена, ја то покушавам пацијентима и пацијенткињама да објасним на пластичан начин, то је нешто што може да се нађе у апотеци и слободној продаји. Постоје мушке превентивне чарапе, то су оне чарапе које се често виђају на аеродромима, превентивне чарапе које су нормалне мушке чарапе, ја то кажем, чарапе за одело, али више стежу, оне су добре када су дуги летови или дуге вожње”, објаснио је васкуларни хирург.

Поред ових чарапа, постоје и терапијске чарапе, које се препоручују пацијентима који имају венске ране, отоке. Уколико неко има проблем са проширеним венама, доктор саветује да се тај пацијент оперише и да реши проблем, да не би носио чарапе цео живот.

Доктор је прокоментарисао и питање тога да ли попуцали капилари на ногама сигурно прерасту у проширене вене: „То је почетна фаза венске болести. Венска болест има шест фаза, прва фаза су капилари, тако да може наравно да се оде и у трећу и у другу и у касније фазе, али не значи да ће сваки пацијент који има проблем са тим капиларима, имати проблем са проширеним венама. Оне могу некада довести до тегоба, у смислу осећаја тежине у ногама, печење, жарење.”

Како се могу отклонити попуцали капилари

„Може да се ради терапија ласером, може да се ради убризгавање одређеног лека који затвара те капиларе, постоје мере лечења, међутим, за ту терапију је потребно доста стрпљења и од лекара и од пацијента, да би се добили позитивни резултати”, истакао је др Јоцић.

Прекрштање ногу доводи до настанка проширених вена – да или не

„Апсолутно нетачно. Цео венски систем не иде тако што ми прекрстимо или опружимо ноге, него је мало комплекснији, тако да то не доводи до појаве проширених вена и ни на који начин не делује”, разјаснио је др Јоцић.

Антицелулит масаже су строго забрањене особама са проширеним венама,

„Претерано агресивне масаже које подразумевају да ће клијент тада имати хематоме, то није добро, модрице, подливе, то није добро. Да би настао тромб у проширеним венама, потребно је да дође до трауме неке. Ако ми имамо повреду масажом, онда може настати компликација”, објаснио је васкуларни хирург и закључио да су стручно изведене масаже без повреда прихватљиве, као и да су пресо терапије дозвољене.

Колико се проширене вене могу излечити кремама и геловима

„Пре свега, гелови су јако проблематични када говоримо о било ком типу венске болести, посебно у узнапредованим фазама венске болести зато што један од проблема код проширених вена су кожне промене које настану у смислу сувоће коже и гелови додатно исушују кожу, креме не толико”, прецизирао је доктор истичући да креме не лече проширене вене, али да треба бирати оне неутралне које хладе јер олакшају тегобе као и туширање хладном водом.

„Деведесет пет одсто људи који иду у теретане, се не баве спортом, него рекреацијом. Ми радимо са малим тежинама, са релативно малим понављањима и није то нама живот, није то нама каријера, него један део дана који проведемо да бисмо били здрави”, рекао је васкулари хирург и нагласио да треба радити вежбе, јачати мускулатуру, вежбе снаге и кардио вежбе, шетња, вожња бициклом, пливање.

Проширене вене се не оперишу лети – заблуда

Васкуларни хирург др Дарио Јоцић додај: „Апсолутно се оперишу, јер то је мит и то треба тако рећи, а све остало је реално.”

Како лекови и суплементи утичу на проширене вене?

„Они по својим пројекцијама помажу у смањивању тегоба пацијената. Кажу да смањују тај неки инфламаторни одговор или упални одговор у ногама и некако олакшавају пацијентима те тегобе”, разјаснио је др Јоцић.

Шта је склерозација и коме је намењена?

„Склерозација подразумева убризгавање одређеног лека у крвни суд, инјекцијом, под контролом ултразвука, где се тај крвни суд тим леком затвара. Боли као убод иглом, не пече углавном. Има неке своје узгредне појаве у смислу тих каснијих мало тегоба и каснијих болова”, објаснио је васкуларно хириг др Јоцић и додао да не даје адекватне резултате као ласерска операција. Постоје пацијенти којима може да се врати проблем проширених вена после операције и код њих је одлично употребити склерозацију.

За кога је терапија медицинским лепком и како се изводи

„То је лепак који се користи у медицини јако дуго. Лепак једноставно залепите вене. Катетером се уђе у вену, слично као ласерска операција и отпушта се супстанца на одређеним сегментима и та вена се залепи", истакао је др Јоцић и додао да све терапије избацује из функције ту вену која задржава крв.

Да ли постоје ситуације када се проблем проширених вена не може решити ласерском операцијом?

„Постоје, али су то све ређе, зато што је индустрија радила на уређају, на тим катетерима који су сада све савременији и да може да се уђе са мањим катетерима и да се затворе те вене”, објаснио је васкуларни хирург и додао да не може ни класична хирургија да помогне тим пацијенатима, већ се препоручује склеротерапија пеном.

Опоравак код ласерске операције

„Операција се, пре свега, изводи у локалној анестезији, то је најбоља ствар за пацијента, за екипу која изводи процедуру најбоље би било да пацијент спава. Најкомфорније за пацијента, најбоље и најбезбедније је да буде у локалној анестезији, зато што након операције пацијент одмах устаје и иде у шетњу, тиме се избегава ризик од тромбозе. Пацијенти који добијају тромб су они пацијенти који леже. Најчешће пацијенти не пију никакве лекове против болова, нормално да постоје неке узгредне појаве, сензације које пацијенти описују. Некада пацијенти мисле да можда прођу без икаквих сензација”, објаснио је др Дарио Јоцић.

Да ли постоје ситуације где је могуће применити само класичну хирургију?

„Мање-више, не постоји. Постоји некада, али су се раније оперисали пацијенти који имају такозвани тромбофлебитис, што би значило тромб који се пење уз проширену вену и долази до дубоке вене, међутим сада се тим новим студијама утврдило да се то безбедније лечи лековима и лечи се слично као дубока венска тромбоза и након смиривања процеса може да се ради контролни ултразвук и након тога, вероватно може да се ради ласерска операција вена уколико се довољно сачека да се та вена реканалише и некако опорави и након тога оперише”, закључио је за „РТС ординацију” васкуларни хирург др Дарио Јоцић.