Како царски рез утиче на имунитет новорођенчета

Нова студија из Кине сугерише да пут од материце до света, било вагинални или хируршки, може утицати на то колико добро делује вакцина против малих богиња. Деци рођеној царским резом та вакцина је посебно потребна, а о детаљима говори анализа коју су спровели научници са Универзитета Кембриџ и Универзитета Фудан у Кини. Она је обухватила податке прикупљене од 1.505 мајки и њихових беба у Кини.

Око пет процената деце којој је дата прва доза вакцине против малих богиња млађе од једне године, не показује одговор антитела. Између 2013. и 2018. године, бебе рођене царским резом у Кини имале су 2,56 пута веће шансе да им имуни систем неуспешно реагује на вакцине против малих богиња у односу на бебе рођене вагинално.

Срећом, друга доза изазвала је закаснели али „снажан имуни одговор“. Али, за то заостајање је важно знати, јер може помоћи у информисању и у побољшању политике вакцинације.

У 2021. години милиони деце широм света нису добили вакцину против малих богиња, што је рекордан број који је у бројним државама био „опасна прекретница“.

„Знамо да многа деца на крају не добију другу дозу вакцине против морбила, што је опасно за њих као појединце, али и за ширу популацију“, објашњава генетичар Хенрик Саље са Универзитета у Кембриџу.

„Бебе рођене царским резом су оне које заиста желимо да пратимо, како бисмо били сигурни да ће добити другу дозу, јер је већа вероватноћа да ће њихова прва вакцинација бити неуспешна", додао је.

Морбиле су вирусна респираторна, и једна од најзаразнијих болести за које знамо. Вакцина је ефикасно оружје, али је потребно да најмање 95 одсто полулације буде обухваћено, да би се постигао „имунитет стада”.

Кина је близу елиминације морбила, али у недавним епидемијама, отприлике трећина заражених вирусом, већ је била вакцинисана. Ове „пробојне“ инфекције се дешавају када имуни систем појединца или не реагује на вакцину, или реагује преслабо.

Деца рођена царским резом, за разлику од оних рођених вагинално, имају нешто већу вероватноћу за добијање имунолошких поремећаја. Научници још не могу да открију зашто је то тако, и за одговором се трага и даље.

Двоструко јача заштита

У 2022, студија је повезала царске резове са нижим одговорима антитела након вакцина против инфекција менингококама и пнеумококама. Истраживање је показало да су бебе рођене вагинално имале двоструко већи ниво заштитних антитела након вакцинације.

Научници су разматрали и чињеницу да бебе рођене царским резом нису заражене вирусима или бактеријама из мајчине вагине, и да они (пошто прелазе на новорођенче током проласка кроз порођајни канал) могу имати стимулативни ефекат на новоформирани имуни систем.

Студија у Кини није истраживала зашто је царски рез утицао на одговоре на вакцине, али аутори сматрају да је узрок сличан.

„Код порођаја царским резом, деца нису изложена мајчином микробиому на исти начин као код вагиналног порођаја. Мислимо да то значи да им је потребно више времена да надокнаде развој цревног микробиома, а са њим и способност имуног система да буде подстакнут вакцинама против болести, укључујући морбиле”, објашњава Саље.

За сада је то, међутим, само теорија. Док бебе рођене царским резом показују другачији распон бактерија у цревима у поређењу са онима рођеним вагинално, друге студије сугеришу да разлике нестају у периоду од око девет месеци.

Имуни систем новорођенчета је углавном мистерија. Истраживачи се чак не могу сложити око тога да ли је беба рођена стерилна, или је већ „опремљена” микробиомом из материце, пише портал Science Alert.

Такође је нејасно да ли је код беба заступљен, и колико – вагинални микробиом или цревни микробиом, као и то – какву улогу има дојење у свему томе.

Од 2000. године, стопа царских резова се удвостручила широм света. Операција сада чини око 20 одсто порођаја у свету, а у Бразилу је тај проценат чак 50.