Читај ми!

Астма у Србији на прагу епидемије – све више деце међу оболелима

У Србији све више деце има астму, а сваки десети становник живи са том болешћу. Предвиђа се да ће се за десет година број оболелих удвостручити. Гошћа Јутарњег програма, пулмолог др Маријана Милић из Градског завода за плућне болести и туберколозу, навела је да је астма у јако великом порасту, бројчано готово да достиже размере епидемије.

Чињеница је да су и друге болести у порасту, али астма и алергијске болести последњих година знатно расту, чему наравно доприноси и све боља дијагностика и могућност лечења.

Познато је да је један од основних фактора који може довести до астме, осим генетског фактора и склоности ка алергијама, аерозагађење, истиче др Маријана Милић.

„Затим, екстремни пораст свих алергијских болести, од уртикарија, дерматитиса до алергијског ринитиса. Такође имамо пораст и других болести које посредно доводе до астме и до погоршања астме. Ту мислим на разне хроничне синузитисе, гастритисе који такође могу бити окидач погоршања астме“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Са каквим проблемима се суочавају пацијенти са астмом

Просечан број пацијената који се дневно прегледа у Градском заводу за плућне болести и туберколозу је око четири стотине у зависности од годишњег доба. Од тога значајан број припада пацијентима са алергијским манифестацијама, пре свега алергијски ринитис и астму, наводи докторка.

Снежана Шундић Вардић, из Националног удружења „Алергија и ја“, мајка двоје деце која имају проблем са алергијама, напомиње да искуство родитеља пацијената, али и одраслих пацијената, наилазе на неразумевање на свим нивоима.

„Докторка је указала углавном на све проблеме са којима се ми суочавамо и по питању загађења ваздуха и по питању начина живота који водимо, али оно што бих ја такође додала је да заправо непридржавање закона о пушењу, које се дешава чак и у неким, веровали или не, медицинским установама“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Удружење „Астма и ја“ пре свега има улогу посредника између лекара и пацијената и пружа неке основне медицинске информације, с обзиром на то да на интернету има доста непроверених и погрешних. Такође, годинама се спроводе бесплатне радионице групне подршке, како за родитеље пацијената, тако и за пацијенте.

„Када су ми дете ставили у изолацију зато што има атопијски дерматитис, мислећи да је заразно обољење, ја сам једноставно схватила да друштво не препознаје ове проблеме и да је ствар до нас и да морамо неке ствари променити“, истиче Снежана Шундић Вардић.

Како астму држати под контролом

Поједини лекари сматрају да астма није болест, већ стање које се може држати под контролом уз добру сарадњу пацијената и лекара.

„Што се мене тиче, астма је болест и то је поприлично озбиљна болест. Астма клинички може бити лака, али било какво погоршање и те лаке астме може бити јако тешко. И такве ствари се дешавају. Када се деси погоршање узроковано алергенима, инфекцијама, погоршања могу бити јако тешка, малтене изједначена са погоршањима код пацијената који имају тешку астму, и неретко се завршавају у болници“, напомиње др Маријана Милић.

Астма се, као и свака друга болест, држи под контролом адекватном терапијом, адекватном применом лекова и прихватањем болести.

Пацијенти који знају да имају астму, знају да не смеју да пуше, да бораве у задимљеним просторијама, да морају да избегавају алергене уколико је у питању алергијска астма, с обзиром на то да нису сви пацијенти са астмом и алергични, објашњава докторка.

„Ако сте алергични на полен, отварате прозор у стану ујутру, док је концентрација полена најнижа. Значи, има ту правила да се пацијенти буквално науче да живе са астмом, али треба доћи код лекара, треба добити терапију и упознати се са својом болешћу.“

Адекватна терапија

Болест може да се развије у сваком животном добу, а астма и алергија се најчешће развију још у детињству. Код особа које нису развили клиничку слику астме у детинству, постоји стање које лекари називају хиперреактивност бронхија, односно дисајни путеви су склони томе да у једном моменту почну да се сужавају.

„Код особа у неким годинама, ако постоје узрочни фактори који се са годинама нагомилавају, на пример пушење, аерозагађење, појава алергија, односно интензивирање алергија, поремећаји имунитета, све то може да се развије у неким каснијим годинама“, наводи др Милић.

У сваком случају данашње терапије и лекови су јако добри и квалитетни, а Снежана Шундић Вардић истиче да у Србији имамо скоро све доступне и иновативне, чак и биолошке лекове. Међутим, велики је проблем што они нису сви на позитивној листи и то је један од циљева за које се залаже удружење „Алергија и ја“.

понедељак, 12. мај 2025.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом