Да ли је 36-часовни пост заиста добар, стручњаци наводе предности и недостатке

Можда звучи потпуно противречно – ојачати организам тако што гладујете – али пост је већ неко време тренд међу богатима и славнима. Џек Дорси, бивши извршни директор Твитера, још давно је говорио о томе да једе само један оброк дневно. У међувремену, Крис Мартин из „Колдплеја“ такође је недавно открио да једе само до 16 часова, а да је то научио од Бруса Спрингстина.

Затим, ту је и премијер Велике Британије, Риши Сунак, за кога кажу да живи само на води и кафи од недеље у 17.00 до уторка у 5.00. Међу осталим познатим светским личностима које практикују ову врсту поста су и Џенифер Анистон, Кортни Кардашијан, Камерон Дијаз и Илон Маск, који тврде да су ослабили 20 килограма придржавајући се овог начина исхране повременог поста (intermittent fasting).

Али колико је пост користан?

Поред губитка тежине, овај начин исхране се користи за контролу шећера у крви, здравље срца до сузбијања упале. Сунак тврди да пости почетком сваке недеље јер тако постиже „уравнотежен начин живота“.

Постоји неколико различитих врста поста. Најпопуларнији, повремени пост, укључује ограничавање временског периода током којег једете сваки дан. Дакле, можете покушати да једете у периоду од осам сати, рецимо од 11 до 19 часова. Постоји и пост 20:4, при чему постите 20 сати и једете само четири сата дневно, или алтернативна дневна рутина поста, при чему једете један дан, а затим постите следећег дана. Или, као Сунак, можете покушати са продуженим периодима поста, што значи уздржавање од хране најмање 24 сата.

„Тренутна испитивања на људима који практикују овај начин исхране указују да повремени пост може смањити ризик од кардиоваскуларних болести, хипертензије и осетљивости на инсулин“, објашњава водећи нутрициониста и аутор бестселера Ријанон Ламберт.

Уздржавање од хране током дужег периода такође може довести до аутофагије, „где тело уклања оштећене ћелије и регенерише нове, здраве ћелије“, каже Себнем Унлуислер, генетичарка на Лондонском институту за регенерацију. „Верује се да овај процес има потенцијалне користи за целокупно здравље ћелија."

Ништа није боље од уравнотежене исхране

„Иако постоје неки подаци који потврђују да би повремени пост могао бити ефикасан алат за мршављење“, додаје она, „друга истраживања су закључила да заправо нема значајних разлика у губитку тежине између људи који се придржавају уобичајених образаца исхране и оних који бирају повремени пост. Дакле, иако постоје неки докази да то може бити здраво, људи у мојој области би увек препоручили да људи једу уравнотежену исхрану и остану активни како би остали здрави.“

У неким случајевима, продужени периоди поста, као што је Сунаков, заправо могу изазвати више штете него користи, а Ламберт објашњава да ова пракса може довести до недостатака у исхрани. Уопштено говорећи, гладовање дуже од 36 сати увек треба да буде под надзором медицинског стручњака. „Добро избалансирана исхрана је кључна за снабдевање тела витаминима, минералима и другим хранљивим материјама неопходним за његово правилно функционисање“, истиче Унлуислерова.

„Ако периоди поста нису правилно испланирани у сарадњи са стручњаком, такве особе могу пропустити да унесу кључне хранљиве материје попут витамина и минерала. То, пак може довести до неравнотеже у исхрани, што доводи до умора, ослабљене имунолошке функције и нарушеног општег здравља.”

Иако постоје опсежна истраживања о повременом посту, врло мало студија је објављено о 36-часовном посту.

„Студије на глодарима показују да повремени пост може побољшати метаболичке функције и смањити ризик од гојазности и стања повезаних са њом“, каже дијететичарка Фариха Џеј. „Међутим, подаци из студија на људима су ограничени у погледу његовог позитивног утицаја. Зато, због недовољно података, не може се ни одредити најбољи распоред поста."

Да не буде више штете него користи

Свако ко је имао неки поремећај у исхрани требало би да се клони поста било које врсте. Наметање оваквих ограничења и уздржавање од хране током дужег периода може само да изазове старе проблеме око вашег односа са храном, посебно ако не можете да се придржавате режима. „Они који су имали поремећаје у исхрани су под великим ризиком да себи изазову додатну штету и не би требало да се придржавају било каквог режима поста“, каже Џејева.

Упркос ономе што неки људи тврде, пост такође може да успори метаболизам док се тело прилагођава и настоји да сачува своју енергију. Код неких, ово може чак довести до повећања телесне тежине.

„Током периода смањеног уноса калорија, тело може ући у стање очувања енергије да би сачувало ресурсе“, објашњава Ламберт. „Ово може резултирати смањењем броја калорија које тело сагорева у мировању (базни метаболизам). Иако је овај адаптивни одговор механизам преживљавања, дугорочно може учинити одржавање или губитак тежине изазовнијим.“

Такође могу постојати нежељени ефекти због недостатка редовног снабдевања енергијом. Они могу варирати од физичких симптома, као што је умор, до психичких.

„Продужени пост може утицати на ниво шећера у крви, доприносећи флуктуацијама које могу довести до промена расположења“, објашњава Ламберт. „Реакција тела на глад и недостатак хранљивих материја током периода поста такође може да утиче на неуротрансмитере и хормоне, потенцијално доводећи до раздражљивости, немира и потешкоћа са концентрацијом.“

Из очигледних разлога, било коју варијанту поста је често тешко одржавати, посебно када се узму у обзир друштвене обавезе, што може довести до друге врсте последица.

„Немогућност да се придржавате свог распореда исхране може изазвати осећај кривице и разочарења“, додаје Џејева. „Морамо да уважавамо нашу глад. Игнорисање знакова глади током поста може утицати на одређене хемијске трансмитере у нашем телу који су повезани са нашим апетитом, као што су грелин и неуропептид Y. То може довести до сензација као што су осећај константне глади и жеља за угљеним хидратима. Опет, ако вас то наведе да неочекивано прекинете пост, или да се преједате у термину када не постите, то би потенцијално могло да изазове неочекивано повећање телесне тежине.

Укратко, док се не спроведу додатна истраживања, предности су на страни поста. Што се тиче тога колико дуго треба да постите, то зависи. „Познато је да се неки протоколи поста примењују (са прекидима) седам дана, али то није неопходно за већину људи“, каже нутрициониста Џо Вудхерст. „Треба пронаћи оно што ради за вас, ваше циљеве, ваш животни стил и здравствено стање. Ако се одлучите за пост, најважније је да пронађете временски оквир поста који вам одговара.”

Наравно, постоје људи који би требало да избегавају дијету на пост, а то су труднице, деца и они који имају историју поремећаја у исхрани.

„Поред тога, важно је знати да и мушкарци и жене морају другачије да приступе повременом посту, јер жене морају постепено приступити посту како би смањиле потенцијални ризик од негативних нуспојава као што су здравље костију, репродуктивно здравље и само опште благостање“, додаје Ламберт.

И запамтите, наглашава Ламберт, свако од нас је јединствен, и оно што добро функционише код једне особе и помаже јој да се осећа добро, можда уопште неће бити успешно код неког другог.