Конзерванси и адитиви на које морамо обратити посебну пажњу

Сви адитиви који се тренутно налазе у производима у безбедним су дозама, и то је испитано, наглашава мр фарм. Христина Милошевић. Међутим, ако неко у дужем периоду узима више производа са једним адитивом, тада може доћи до прекорачења дневне безбедне дозе. На пример, ако особа на дневном нивоу узме пет или шест различитих производа са истим адитивом, може доћи до нагомилавања адитива и негативних ефеката.

Шта научна истраживања говоре о адитивима и њиховом утицају на здравље?

„Многа истраживања говоре у прилог томе да одређени адитиви, уколико се узимају дужи временски период и у већим концентрацијама од оних прописаних, дневних, безбедних доза, могу изазвати одређени ризик по здравље људи, као што је на пример да повећају ризик за развој карцинома, неки могу бити неуротоксични, неки могу оштетити ДНК, па ми кажемо да су они генотоксични. Неки од тих адитива имају дуготрајно деловање, па се то негативно дејство не може испољити одмах, него је потребно да прође одређени низ година да ми установимо да то може заправо изазвати оштећење ДНК, на пример, па да буде генотоксичнo”, објаснила је фармацеуткиња Христина Милошевић.

Неки адитиви, како наводи, могу изазвати алергијске реакције које се одмах испоље. На пример, код зимнице се додаје адитив винобран, односно калијум-метабисулфит са ознаком Е224, неке особе неће одреаговати, а неке хоће, посебно оне које имају генетску предиспозицију за астму или за хронично опструктивну болест плућа, што ће довести до гушења или алергијске реакције у виду екцема.

„Калијум-метабисулфит се може наћи у многим кексовима, на пример, који се пласирају и деци, притом многе мајке, на пример, то је један огроман проблем о коме би требало, наравно, дерматолози да скрећу пажњу, ја стално причам о томе и већ се то полако и усваја, а то је да калијум-метабисулфит може или изазвати или погоршати одређене алергијске реакције. Многе маме не знају да је калијум-метабисулфит алерген, па дају својој деци која већ имају алергијске реакције попут атопијског дерматитиса, екцема, неки кекс који садржи калијум-метабисулфит и онда долази до погоршања алергијске реакције, а да мама, чак ни доктор не може да повеже са чим је”, објаснила је фармацеуткиња Милошевић и додала да тог адитива има и у сувом воћу, кајсијама, урмама, сувим шљивама.

На производима је калијум-метабисулфит обележен црним болдираним словима.

Зашто адитиве треба користити уз опрез?

„Првенствено, нитрити и нитрати су група адитива за које је доказано на експерименталним животињама да могу проузроковати карцином јетре, на првом месту, карцином панкреаса и карцином плућа”, нагласила је фармацеуткиња и додала да је то доказано на животињама, али не и на људима и да су они и даље дозвољени за употребу, али уз опрез. Нитрити и нитрати се могу пронаћи у сухомеснатим производима, вакумираним рибама, односно панираним рибљим пљескавицама и штапићима, сиревима.

Поред козметичких производа, парабена има и у храни

„Мало се до сада говорило о томе да парабена има и у храни и у неким још фармацеутским производима попут суплемената, зато што су они исто конзерванси. Парабени се лако могу апсорбовати када се уносе пер орално, када се пију или једу, тако да се доста користе као конзерванси, поготово, метил-парабен и етил-парабен”, објаснила је мр фарм. Христина Милошевић и додала да када доспеју у наш организам могу имитирати естроген и могу пореметити рад штитне жлезде, рад јајника, па се могу јавити и полицистични јајници и могу изазвати инсулинску резистенцију.

Каже и да је дејство парабена много јаче када се уносе преко коже, него када се уносе преко хране, јер се дуже задржавају. Када уносимо преко хране, брже се разграђују и пролазе кроз тело, односно не задржавају се дуго у телу.

У којој храни има парабена?

Фармацеуткиња Христина Милошевић истиче да се парабени најчешће могу наћи у газираним и негазираним соковима.

„То је група намирница, напитака, поготово у тим шаренима где можете наћи те конзервансе. Зашто се додају конзерванси? Зато што ту некада, поготово у оваквим љубичастим соковима, па оним бљештаво црвеним, па бљештаво наранџастим где ви одмах у старту видите да та боја не потиче од неке кајсије или од неке боровнице, они се додају да би се тај један производ одржао, очувао и јако добро чувају производ, али са друге стране, опет, ми у организам наш уносимо парабене и могу се наћи у мултивитаминима који се користе, поготово у тим шумећим таблетицама, могу се наћи и у сирупима за кашаљ, ту их је исто доста.”

Како фармацеуткиња објашњава, вештачких боја које се додају у разне производе има близу сто. Вештачке боје које би требало користити уз опрез, морају бити јасно назначене на производу и мора јасно писати да могу изазвати поремећај пажње и хиперактивност код деце, ако се користе у већим количинама од дозвољене.

„За вештачке боје је јако карактеристично да се оне много лакше избацују из организма за разлику од појединих конзерванаса, као што су, на пример, парабени, нитрати или нитрити. Оно што је карактеристично још је да не могу само пореметити пажњу и изазвати хиперактивност, вештачке боје могу изазвати читав низ алергијских реакција, а поред алергијских реакција, конкретно кошенил црвена доводи се у везу са повећаним ризиком за развој карцинома јетре”, објаснила је фармацеуткиња и додала да је адитив Е103 избачен из употребе јер је доказано да је канцероген.

Христина Милошевић истиче да се у ратлуку од руже може наћи Е124, односно кошенил црвена А, што може довести до ремећења пажње и хиперактивности код деце. Најважније је увек прочитати састав производа и видети да ли у њему има неког од ових адитива и вештачких боја јер не садржи сваки ратлук вештачку црвену боју.

Да ли је све ово потврђено научним истраживањима?

„Све ово што смо говорили је апсолутно на основу научних истраживања. Нешто сам током факултета сакупљала, нешто током сада мастера исхране, тако да су апсолутно сви подаци из научних истраживања”, рекла је Христина Милошевић.

„Сва три заслађивача (ацесулфам К, аспартам, цикламати) могу бити, заправо, могу повећати ризик за развој карцинома, конкретно аспартам. Ове године га је у јуну Светска здравствена организација прогласила за потенцијални канцероген. Он још није повучен из употребе и још увек не постоје научни докази на људима који кажу, то је апсолутно канцерогено, међутим постоје докази на животињама”, објаснила је фармацеуткиња и додала да аспартам код животиња може довести до карцинома јетре и карцинома панкреаса.

За крај РТС Ординације, мр фарм. Христина Милошевић наводи да вештачких заслађивача има и у соковима, гуменим бомбонама, у многим супама из кесице (посебно ацесулфам К и аспартам). Ацесулфам К и аспартам, поред тога што су вештачки заслађивачи, делују на благи начин и као појачивачи укуса.