Недеља рационалне употребе антибиотика – ко су неславни „шампиони“ Европе
У току је Недеља посвећена јачању свести о рационалној употреби антибиотика. Ево шта о томе каже нови извештај ОЕЦД-а.
Европски „шампион“ у потрошњи антибиотика је Грчка, која се суочава са великим проблемом отпорности бактерија и, самим тим, ширења болничких инфекција, пише Greek City Times, преносећи податке из годишњег извештаја Организације за европску сарадњу и развој, објављеног поводом Европског дана рационалне употребе антибиотика, 18. новембра.
Упркос напорима да се смањи непотребно прописивање и потрошња антибиотика кроз кампање за њихову исправну употребу, отпорност на антибиотике остаје значајна претња.
Најновији подаци ОЕЦД-а, описани у годишњем извештају „Здравље на први поглед 2023“, показују да је Грчка прва у ЕУ по количини рецепата за антибиотике које лекари издају. Прописане дневне дозе на 1.000 становника у Грчкој су 21,7 одсто, док је европски просек 13,1 одсто.
За Грчком следе Француска (19,3) и Италија (15,9).
Добре примере употребе антибиотика представљају Аустрија са 7,2 и Немачка са 8,1 одсто.
ОЕЦД напомиње да је преписивање антибиотика опало у 90 одсто земаља. Ипак, отпорност на антибактеријске лекове остаје главна брига, а предвиђа се да ће њени трошкови значајно порасти у наредне три деценије.
На Европски дан посвећен јачању свести о употреби антибиотика, европске здравствене власти сваке године покушавају да пренесу праве поруке грађанима. Једна од најкарактеристичнијих јесте да већина упала грла не захтева узимање антибиотика, јер их углавном изазивају вируси. Антибиотици нису индиковани за борбу против вирусних инфекција.
Још једна снажна порука је неопходност издавања рецепта за узимање антибиотика. Здравствени органи истичу да не треба да конзумирамо антибиотике које имамо код куће, мислећи да ћемо се тако боље осећати када смо болесни.
Процењује се да више од 35.000 људи умре сваке године у земљама Европске уније као директна последица инфекције бактеријама отпорним на антибиотике. Према Европској комисији, утицај антимикробне резистенције на здравље је упоредив са комбинованим ефектима грипа, туберкулозе и ХИВ-а.
У јулу 2022. Комисија и државе чланице идентификовале су антимикробну резистенцију као једну од три највеће приоритетне претње по здравље. Антимикробна резистенција има тешке последице по здравље људи и озбиљне економске последице по здравствене системе. Како смањује способност превенције и лечења заразних болести, угрожава, између осталог, и могућност хируршког захвата, лечења пацијената са поремећајима имунитета, трансплантације органа и терапије против рака.
Такође представља претњу по безбедност хране, јер има утицај на здравље животиња и системе производње.
Коментари