Крвна слика је лична карта нашег организма, зато је добро редовно проверавати шта нам говори

Анализе крви требало би да се раде једном или два пута годишње. Мало ко је тако одговоран према себи, али то је најједноставнији начин да се уколико неки параметри одступају, посумња на болести које захтевају правовремену дијагностику и адекватну терапију. Гост Јутарњег програма, проф. др Предраг Ђурђевић наглашава да је крвна слика једна од рутинских анализа која лекарима може доста тога да каже.

„Може да се ради рутински, дакле без неких симптома. Свакако је препорука да се ради једном или два пута годишње, чак и код здравих особа. А са друге стране, ако постоје некаква одступања у тим параметрима крвене слике, то нам хематолозима или неким нашим другим колегама може да укаже да постоје некакви поремећаји који треба да се дијагностикују и можда чак и да се лече.“

Када смо прехлађени радимо анализе крви како би установили да ли је у питању вирусна или бактеријска инфекција, али то не би требало да буде једини повод да урадимо анализе, напомиње хематолог.

„Комплетна крвена слика, то значи одређивање броја леукоцита, концентрације хемоглобина и тромбоцита. А са друге стране, често се пацијентима препоручује да ураде и неке основне биохемијске анализе које су доступне у свакој нашој амбуланти“, додаје доктор.

Које анализе хематолозима указују на озбиљније поремећаје

Хематологија је једна од грана интерне медицине која се бави дијагностиком и лечењем и малигних и немалигних болести, објашњава професор Ђурђевић. Хематологија се бави и испитивањем и лечењем различитих врста малокрвности, зато је најчешће битан параметар концентрација хемоглобина у периферној крви.

Испитују се и поремећаји згрушавања крви из крвне слике, и један од параметара који се прати су тромбоцити. Такође, важан показатељ у крвној слици су и леукоцити и леукоцитна формула који могу да укажу на постојање неких поремећаја.

„Наравно, то је почетни корак, а након тога следи додатна дијагностичка процедура или процедуре, у зависности од тога какве симптоме пацијент има, каква су одступања у крвној слици“, напомиње др Ђурђевић.

Пораст малигних хематолошких болести

Тренд пораста малигних хематолошких болести приметан је у целом свету, али Србија бележи необичан пораст. Узроци за то су бројни и сваки од њих је на одређени начин допринео у мањој или већој мери повећању броја оболелих.

„Поред тога, и наше дијагностичке процедуре су данас моћније и савременије, тако да нешто што некада нисмо дијагностиковали, сада успевамо лакше да дијагностикујемо, да дефинишемо одређене прогностичке профиле за сваку болест и да на тај начин направимо основу за боље лечење“, додаје професор.

Малигних хематолошких болести има више врста. То су различите врсте лаукемије, које могу да буду у хроничном току и да трају 10, 15, 20 година, некада и дуже.

„Акутне леукемије трају релативно краће, а симптоми се развијају за пар дана или пар недеља. Затим постоји једна велика група лимфома. Хочкинов лимфом и различити потипови не-Хочкиновог лимфома, мултипли мијелом и неке друге ређе малигне болести. Дијапазон тих малигних хематолошких болести је прилично велики и након истраживања, класификација тих болести се све више усложњава и повећава се број тих засебних ентитета. То сада нама прави мало већи проблем у пракси, али тај проблем морамо да решавамо и да га прихватимо“, напомиње проф. др Предраг Ђурђевић.

Тромбофилија и тромбоза

О тромбофилији се до пре неких двадесет година скоро да није ни говорило, наглашава гост Јутарњег програма. Од тад све је већи број пацијената који самовољно или на препоруку лекара ради ову врсту тестова тако да је то један од разлога зашто изгледа да је више пацијената са дететктованом тромбофилијом него раније.

„Тромбофилија је једно стање које може да буде урођено, а може да буде и стечено. Урођена тромбофилија практично представља нешто што се преноси кроз одређене породице са наслеђивањем, доминантним или рецесивним, наравно, или неким посредним мутацијама. А с друге стране постоји стечена тромбофилија са којом се неко не рађа, него се у току живота створе одређена, антитела, која провоцирају или олакшавају настанак тромбозе у различитим деловима тела“, објашњава професор.

Тромбозе по свом току могу да буду клинички мање битне, али некада могу да угрозе живот пацијента, чак и да доведу до смртног исхода истиче на крају гостовања у Јутарњем програму проф. др Предраг Ђурђевић, хематолог у Универзитетском клиничком центру у Крагујевцу.