Нина Колунџија: Како сам победила тумор панкреаса

На почетку своје приче о болести, Нина каже да се сада осећа добро али да и пре него што је открила болест није имала никакве симптоме и да је ишла на редовне систематске прегледе. Приликом једног од тих прегледа су лекари установили да има полип у жучној кеси који је требало пратити и уколико би дошло до повећања, једино решење би било вађење жучне кесе.

Новинарка се присетила да због обавеза око бебе, није отишла на време на следећи, годишњи систематски преглед, него нешто касније. На том прегледу су јој ултразвуком открили да има неку цистичну промену на панкреасу. Пошто ултразвук не може да покаже о каквој се промени ради, послали су је на магнетну резонанцу, где се и даље није видело да ли је у питању нека псеудоциста или је бенигни тумор. После тога је ишла на ендоскопију, која је показала да нема малигних ћелија, односно да је у питању бенигни тумор.

„Све то се дешава на почетку оне короне, не могу да кажем у сред, него на почетку када је било најгоре и када смо сви били у невиђеној паници и сви анестезиолози расположиви су углавном били по ковид болницама, а ја нисам била хитан случај, без обзира што тај тумор који сам ја имала има тенденцију да постане малигни, у том тренутку нисам била хитан случај и онда креће чекање”, открила је Нина Колунџија и додала да у почетку није мислила да циста на панкреасу може да доведе до нечег озбиљног као што је тумор панкреаса.

Када је сазнала да има тумор, Нина се трудила да људи око ње не осете шта се дешава, а ни сама није знала колико ће све бити тешко.

„Није ми падало на памет, нисам ништа знала о томе, нисам знала да ћу да имам дренове са обе стране стомака, да ће бити толики ожиљак. Прва четири дана нисам ништа јела, што је највећи фазон, ни не осетиш глад, то је најстрашније од свега”, објаснила је Нина и додала да је имала јаке болове и да кад се све завршило да је села на клупу и да се сита исплакала.

„Мене је оперисао проф. др Никица Грубор и захваљујући њему ја мислим да сам све то мало лакше прошла него што бих иначе. Ја некако мислим, поготово сад после свега што сам прошла, да кад седнете са неким доктором и тај први разговор који обавите, да некако стекнете поверење у тог неког или не стекнете. Ја сам у њега стекла поверење после две реченице. Буквално, на свако моје питање он је имао одговор и то нормалан одговор.”, присетила се Нина и додала да јој је доктор рекао да тај тумор не може толико брзо да порасте. Имала је и психичке кризе, поготово кад види своје дете и у глави је стварала разне сценарије и то оне најгоре.

Није се плашила операције

„Никада у животу нисам запалила цигарету, алкохол, који кажу да иначе, обично када је реч о тумору панкреаса, да ли бенигни или малигни, па као немојте да пијете алкохол, утиче на то, ја исто не пијем толико често, некад на неким прославама, чашица вина и то је то", рекла је Нина. Када је дошао дан за операцију, каже Нина, истовремено се радовала и стрепела да ће се нешто десити што би отказало операцију пошто је било време коронавируса. Није се плашила саме операције, јер је знала да је у сигурним рукама.

„Коме год да бих рекла да ће ме оперисати проф. Никица Грубор, сви су говорили он је геније и не знаш да ли је бољи човек или лекар, баш се нисам плашила операције, нисам се плашила никакве компликације да ће се десити на тој операцији. Била сам сигурна да ћу се пробудити и да ће бити то све ок и да тог тумора неће више бити”, рекла је Нина и додала да је исти лекар оперисао и њену колегиницу, водитељку Биљану Обрадовић која је имала исту болест, али је њен тумор био још већи.

Нина се присетила 2018. године када је Биљана била гошћа код ње у вестима, три недеље после Биљанине операције, да су причале о тумору панкреаса и о доктору који ју је оперисао. Када се Нина разболела, тражила је на интернету ко је стручњак за панкреас и када је видела име доктора, сетила се Биљане и позвала је да се посаветује са њом. Колегиница је одмах позвала доктора и спојила је Нину са лекаром. Како каже, захваљујући Биљани Обрадовић, лакше је прошла кроз целу ситуацију са тумором панкреаса.

На питање о томе како је поднела операцију и колики јој је рез на стомаку, одговорила је да има велики рез, око 20 центиметара, и да га поносно носи јер јој је то подсетник колико је била храбра. Дан и по после операције је имала мучнине. Испричала је анегдоту да када се пробудила после анестезије, прво што је питала како су прошли наши спортисти тај дан на Олимпијади у Токију и како је прошао Партизан на утакмици коју су играли тај дан. Објаснила је да су јој прва два дана била најтежа, јер је осећала болове и није могла сама да стане на ноге. Саветовали су јој да што више шета, како би се брже опоравила.

Када се завршила операција, објаснила је каква је терапија уследила.

„Била је антибиотска терапија, која је класична и мора да иде после сваке интервенције. Све остало није било. Чекало се на хистопатологију, ја мислим, отприлике, две до три недеље након саме операције и занимљива ствар је да већи део тог боравка у болници, а била сам неких седамнаест дана, значи две недеље након операције, ја нисам нешто размишљала, професор Грубор ми је рекао, кад ме је оперисао, ово је 100% бенигно, нећу да размишљам да је другачије”, присетила се Нина и додала да је последњи дан, два много размишљала кад ће хистопатологија и то јој није дало мира и кад је стигао хистопатолошки налаз, видело се да је бенигно и да је извађено све што је требало да буде извађено.

Новинарка је истакла и чему ју је ова болест научила.

„Да не одлажем систематске прегледе никада, то је под број 1. Под број 2, што се тиче нервирања, није дошло одмах, није дошло као неки прекидач, сад се више не нервирам. Требало ми је мало времена, али се више не нервирам због неких глупости, због људи који не заслужују то, сад се нервирам само кад гледам утакмице, тад ми притисак скочи.

Научила сам да кажем да ми се не иде на кафу кад ми се не иде на кафу, да ми се не раде ствари које ми се стварно не раде, да не будем као да испоштујем тог неког, него испоштујем себе, јер мени неће пријати, негде ће се та рецка видети, можда не на панкреасу, али на неком другом органу, да више времена проводим у природи, да више времена проводим са својом породицом. Просто, ствари које ми се не раде у том тренутку, не радим”, закључила је за “РТС ординацију” спортска новинарка и водитељка Нина Колунџија и додала да јој је стизало доста порука после разних гостовања где је причала о болести и да јој значи кад чује да је то неко прошао и победио болест.