Шта организму недостаје када имамо потребу за чоколадом, киселом или јако зачињеном храном

„Када глад дође изненада или одмах након неке стресне ситуације и тражи се тачно специфична храна то онда, заправо, није права глад, него, како стручњаци наводе, заправо, емотивна глад”, објаснио је нутрициониста Страхиња Кукић.

Могући узроци честих напада глади

- Стрес

- Стање цревне флоре

- Умор

- Проблеми са регулацијом инсулиона и шећера

- Дехидратација

- Недостатак витамина и минерала

Нутрициониста Страхиња Кукић каже да ако једемо одређене намирнице, као на пример лошу храну, односно брзу храну, у нашем организму ће се развити бактерије, које су задужене да ту храну разграђују унутар дебелог црева и најчешће увече наш организам тражи баш такву храну.

Током дана имамо висок ниво стреса, а увече кад падне хормон стреса, прораде црева и тада црева, односно бактерије отпуштају одређене супстанце које комуницирају са мозгом и да бисмо то спречили потребно је јести што више воћа и поврћа.

Глад можемо повезати и са инсулинском резистенцијом и код тих људи долази до такозване „вучје глади”, када у стомаку осећају велику празнину и морају одмах да једу, посебно слаткише, објашњава нутрициониста и додаје да је битно уносити намирнице које полако отпуштају ниво шећера у крв, као на пример, треба прво јести салату пре главног јела да би се глукоза регулисала, као и редовно коришћење јабуковог сирћета, односно једна супена кашика сирћета у чаши воде.

Недостатак витамина и лоше варење

Уколико имамо јаку жељу за масном храном, млечним производима, јајима и џигерицом, могући разлози су недостаци витамина Д, Е, А, К, цинка, гвожђа.

„Ако нам се једу такве намирнице, онда је потребно да поведемо рачуна да заиста узмемо изворе хране, које нам се траже или алтернативе које су лакше за варење и имају исте те витамине”, објашњава нутрициониста Кукић и додаје да масну храну можемо заменити маслиновим уљем и да га искомбинујемо са куваним зељастим поврћем или можемо јести семенке одстајале у води.

Према његовим речима, симптоми су умор, теже зарастање рана, пад имунитета.

Уколико имамо јаку жељу за киселом храном, ферментисаним поврћем или цитрусима, могући разлози су недостатак гвожђа, витамина Ц или ослабљено варење.

„Умор и убрзан рад срца долази због недостатка гвожђа, ту спада и бледило”, објашњава нутрициониста Страхиња Кукић и додаје да кисела храна стимулише јетру да производи жуч и да људи имају проблем са недостатком жучи.

По његовим речима треба комбиновати цитрусе са ђумбиром и зељастим поврћем.

Уколико имамо јаку жељу за сланом храном, кромпиром, тестом, брзом храном или храном из пекаре, могући разлози су недостатак витамина Б, цинка, хрома или јода, што може довести до слабог квалитета ноктију, косе и коже, црвенила или отока у пределу врата, објашњава нутрициониста.

Нутрициониста Страхиња Кукић саветује да се храна соли након кувања, јер јод испарава уколико се соли током кувања. Такође, саветује да се једе џигерица или морски плодови.

Уколико имамо јаку жељу за слаткишима који садрже чоколаду, могући разлози су недостатак хрома, мангана, бакра или магнезијума што може довести до разних проблема као што су: грчеви у мишићима, узнемиреност, раздражљивост, лош квалитет сна.

Да би се ови проблеми решили, нутрициониста саветује чај од пасуљевине, броколи, пивски квасац и махунарке.

Уколико имамо јаку жељу за љутом храном, паприком, бибером или јако зачињеном храном, могући разлози су поремећај цревне флоре или слабија терморегулација, што може довести до надутости, појачаног знојења или сталне хладноће.

Да би се ови проблеми решили, Страхиња Кукић саветује да смањимо млечне масноће, да уведемо пробиотике и да дуго жваћемо храну.

„Већина људи ко има надутост, гута храну, не жваће и већина људи која има проблем са гастритисом или неком упалом желудца или враћањем киселине, уопште не жваће храну”, закључио је за РТС Ординацију нутрициониста Страхиња Кукић и нагласио да је потребно да што пре научимо да жваћемо храну.