Остеопорозу, тихог крадљивца костију, морамо открити на време
Остеопороза, која се често назива „тихи крадљивац костију“, представља глобални здравствени проблем. Светска здравствена организација препознала је озбиљност и класификовала остеопорозу као савремену болест која захтева приоритетно лечење.
Код остеопорозе генетика је битан фактор ризика, али и начин живота утиче на здравље наших костију. Гошћа Јутарњег програма, др Марина Николић Ђуровић, ендокринолог из Универзитетског клиничког центра Србије, наводи да по дефиницији Светске здравствене организације, остеопороза представља системско метаболичко обољење скелета, код кога због поремећаја у микроархитектури костију долази до повећаног ризика од настанка патолошких фрактура, односно коначна последица остеопорозе је фрактура костију.
„Важно је да знамо да је она ‘нема’ болест јер су симптоми изузетно благи ако и постоје, тако да врло често се код особа као прва манифестација проблема са коштаним системом, а то је остеопороза, јави та чувена фрактура“, истиче докторка.
Што је особа старија, то је и ризик од настанка патолошких фрактура већи, јер се са старењем и минерална коштана густина значајно смањује, додаје гошћа Јутарњег програма.
Промене које се јављају на костима шаке је остеоартритис, што су дегенеративне болести коштаног зглобног система и оне се потпуно разликују од остеопорозе, напомиње докторка. За лечење коштаног зглобног система су задужени реуматолози, а када говоримо о остеопорози, између осталог, поред реуматолога, веома су важни и ендокринолози.
„Најчешћи разлог остеопорозе је тзв. постменопаузална остеопороза, јер се са губитком естрогена значајно смањује минерална коштана густина, и због тога је ризик од настанка остеопорозе код жене у менопаузи, нарочито ако имају још неки од фактора ризика, много већи“, напомиње др Николић Ђуровић.
Када је у питању остеопороза, говори се о непроменљивим факторима ризика, а то су пре свега генетска предиспозиција, женски пол и раса, и променљиви фактори ризика на које сами можемо да утичемо. У променљиве факторе ризика спадају пушење, алкохол, физичка активност и телесна тежина. Ниска телесна тежина, али и гојазност утичу на повећан ризик од настанка промена на костима.
Фактори ризика и превенција
Зна се да су свака друга жена и сваки пети мушкарац после 65. године живота боловали од остеопорозе.
„Такође је јако важно да се још у адолесцентском периоду уноси довољна количина калцијума. Препоручује се најбоље путем исхране око 700 до 1.200 милиграма дневно. И оно што је изузетно важно, суплементација витамином Де-три“, наглашава докторка.
Витамин Де-три је важан јер помаже ресорпцију калцијума, а код жена у постменопаузи обавезан је и додатак витамина К2, који калцијум из дигестивног тракта ресорбован уз помоћ витамина Де-три, доводи у саму кост и омогућава одржавање адекватног матрикса самог коштаног система, објашњава ендокринолошкиња.
„Ми препоручујемо узимање витамина Де-три током целе године. Важно је да се ти нивои Де-витамина у циркулацији држе стално у границама оптималних, јер витамин Де-три има изузетно повољна својства, не само на коштани систем, већ и на велики број других система у организму, што се показало изузетно важним и током пандемије коронавируса“, напомиње др Марина Николић Ђуровић.
Лечење остеопорозе
Светска здравствена организација је препознала важност остеопорозе, јер се претпоставља да ће у свету до 2035. године бити око шест милиона оболелих од ове хроничне болести.
„Наш задатак је да посаветујемо особе које имају ризик од настанка остеопорозе, а ту је на првом месту генетска предиспозиција. Значи, ако мајка, тетка, сестра, баба имају остеопорозу, обавезно је са уласком у менопаузу такве жене да ураде мерење коштане густине. Код свих осталих особа које немају генетску предиспозицију, то мерење коштане густине може се урадити после 65. за жене и 70. године за мушкарце“, наглашава она.
Уколико се дијагностикује остеопороза, потребно је увести такозвану антиостеопоротичну терапију, која опет своју максималну ефикасност обезбеђује ако се и ниво витамина Де-три одржава у границама нормале.
„Имамо две врсте антиостеопоротичне терапије и заиста треба да будемо срећни што се у нашој земљи пацијенти лече на најсавременији могући начин. Једна врста антиостеопоротичне терапије је биолошка терапија која је изузетно ефикасна. Даје се једном у шест месеци инјекција под кожу и заиста има изузетно важну улогу у лечењу остеопорозе“, додаје докторка Марина Николић Ђуровић.
Коментари