Пронађен хормон који кости чини изузетно отпорним – посебно код жена

Женке сисара, непосредно пошто постану мајке, одричу се много тога да би се бринуле за своје младе. Да би своју новорођенчад хранили млеком, њихова тела „извлаче“ калцијум из сопствених костију.

Научници су се дуго питали зашто скелети мајки не пропадају под таквим притиском, а амерички истраживачи предвођени Калифорнијским универзитетом у Сан Франциску (УЦСФ) мисле да су решили мистерију.

Тим је открио потпуно нови хормон код женки мишева који подстиче раст запањујуће јаких и густих костију.

Неуронаучници су га назвали хормоном мозга мајке (МБХ), иако ради на изградњи јаких и здравих костију код мишева свих узраста и пола.

„Једна од изванредних ствари у вези са овим налазима је да нисмо проучавали женке мишева, што је нажалост норма у биомедицинским истраживањима. То наглашава колико је важно анализирати и мушке и женске јединке током животног века да бисте добили потпуно разумевање њихове биологије“, рекла је фармаколог Холи Ингрејем, шефица лабораторије у УЦСФ.

Данас су мушки мозгови били у фокусу велике већине истраживања мозга, а само два процента објављених студија о неуронима испитивало је хормонске факторе, попут оних о дејству стероида.

Важност естрогена

Естроген је стероид који може да служи у изградњи костију са широко распрострањеним утицајем на мозак. Док његов ниво расте и опада током живота, естроген се производи у мањим количинама након менопаузе, остављајући старије жене рањивим на ефекте остеопорозе која слаби кости.

Нивои естрогена опадају и када особа доји, што такође успорава раст костију. У међувремену, мајчино тело ресорбује калцијум из скелета да би наставило да храни новорођенче, што би требало додатно да угрози кости.

Године 2019, у лабораторији Ингрејемове у УЦСФ, били су изненађени када су открили да, када је естроген блокиран из одређеног дела мозга женског миша, то је заправо значајно побољшало снагу костију животиње.

Чинило се да неки други хормон за изградњу костију замењује естроген, а сада су истраживачи то открили.

Хормон мозга мајке, или МБХ, је познати протеин који се зове ЦЦН3. Излучују га неурони у делу мозга који је укључен и у процесе репродукције и промене током пубертета.

Током нормалне лактације код мишева, производња МБХ из ових неурона расте како естроген пада.

Брже зарастање прелома

Утврђено је да МБХ стимулише активност матичних ћелија у коштаном ткиву миша и човека у лабораторији. Код живих мишева свих узраста и пола, пораст МБХ је подстакао ремоделирање костију и убрзао зараставње прелома.

Ово је посебно важно за женке мишева. Храњење великог легла новорођенчади захтева од мајке глодара да жртвује скоро 30 процената своје густине костију.

Иако се губици нормализују када лактација престане и естроген поново порасте, мајка и њени младунци би лоше прошли без дејства МБХ. У експериментима на живим мишевима, када је производња МБХ вештачки инхибирана (онемогућена), истраживачи су открили да је мајка изгубила много више густине костију него што је типично, а младунци су брзо изгубили на тежини.

Насупрот томе, када су истраживачи увели додатни МБХ младим одраслим и старим мишевима, и мужјацима и женкама, животиње су показале огромно повећање коштане масе и снаге у року од неколико недеља.

За старије женке мишева са веома ниским нивоом естрогена, МБХ третман је више него удвостручио њихову коштану масу.

„Када смо тестирали ове кости, показало се да су много јаче него иначе. Никада нисмо успели да постигнемо ову врсту минерализације и исхода зарастања било којом другом стратегијом“, каже биолог матичних ћелија Томас Амбрози са Калифорнијског универзитета Дејвис.

Хормон у фластерима

Осим тога, научници су ишли даље и када су „упаковали“ МБХ у врсту хидрогел-фластера и применили га директно на сломљену кост код старијег миша, то је подстакло раст костију на месту прелома.

Сада су потребна даља истраживања како би се утврдило колико добро се ови резултати могу примењивати код људи. Када доје, жене привремено изгубе око 10 одсто густине костију, што је знатно мање него код мишева.

„Губитак костију се дешава не само код жена у постменопаузи, већ се често јавља и код особа које су преживеле рак дојке, које узимају одређене блокаторе хормона; код млађих, високо обучених елитних спортисткиња; и код старијих мушкараца чија је релативна стопа преживљавања лошија од жена након прелома кука, “ објашњава Ингрејем.

Студија је објављена у часопису Nature.