Аца Софронијевић и Слађана Ђорђевић откривају како су превазишли психичке кризе на путу борбе са вишком килограма

Певачица Слађана Ђорђевић поделила је своје искуство о томе како је одлучила да регулише своју телесну тежину.

„Док сам имала ту килажу, било ме је срамота да кажем колико имам килограма. Године 2016. када сам стала на вагу, имала сам 147 килограма. Тада нисам ни била свесна колики проблем сам имала, а у то стање сам дошла због неких емоционалних стања и то је било опсесивно компулзивно преједање“, наводи певачица Слађана Ђорђевић и додаје да су прошле две године откако је успела да превазиђе жељу за преједањем.

Надимак Буцка добила је када се 2007. године пријавила на музичко такмичење.

„Жика и Саша су рекли, хајде да те зовемо Буцка, боље Буцка него да те зову дебела. Мени то тада није сметало, била сам потпуно другачија", каже певачица.

Као и Слађана, и музичар Александар Аца Софронијевић је морао да донесе одлуку и промени неке устаљене обрасце понашања.

„Моја килажа је била 128 килограма, то је било 2006. године, тада нисам могао да се сагнем да завежем пертле. Та ситуација ми је тешко пала, осећао сам се неспособно за живот. Требало је да свирам и да носим хармонику која је тешка око 13 килограма, али ја сам неким својим методама дошао до озбиљне функционалности и тиме се и даље бавим. Морам да кажем да нисам победио тај емотивни моменат и да и данас понекад поједем породичну пицу или килограм сладоледа", признаје Аца Софронијевић.

Додаје да данас много боље функционише када једе „довољно“, а не „превише“.

„Био сам огроман. Нисам имао врат и физиономију коју сада имам. Када неко гледа те фотографије, изгледа као да сам сам себи био стриц“, наглашав Софронијевић.

Како повезујемо емоције са храном?

„Храна поред тога што задовољава базичну потребу, она задовољава и неке друге потребе, рецимо потребу за припадањем. Дешава се да храном допуњавамо нешто друго. Различите психолошке глади покушавамо да задовољимо храном. Између осталих то су: глад за успехом, глад за моћи, глад за блискошћу. Дешава се да су људи који су гојазни критични према себи, а то настаје у врло раном детињству. Гојазна особа најчешће верује да није довољно вредна и одатле све полази", објашњав др Ирена Ђорђевић.

„Ако посматрамо како у психолошком смислу превазићи гојазност, а да буде трајно, важно је да донесемо нове одлуке и да постепено уводимо нове рутине. У међувремену, треба да научимо да заволимо себе, како да прихватимо себе и како да дугорочно постанемо негујући према себи", истиче психотерапеуткиња.

Сталан осећај да нисмо довољно добри резултира преједањем

„Интимно је ово што ћу рећи, ево колико година сам присутан у свему што радим, али за мене стално нешто није у реду, стално није довољно добро", открива музичар Александар Аца Софронијевић. Др Ирена Ђорђевић истиче да се у његовом случају ради о перфекционизму и да се често дешава да овакве особе често буду гојазне што понекад прати и анксиозност. 

„Људи који су перфекционисти склони су одлагању, управо зато што кад помисле шта треба да ураде, а то јако замара", напомиње др Ђорђевић.

Мишљење других људи често утиче лоше на гојазне особе

„Сваки пут када сам почињала дијету размишљала сам о коментарима других људи, нисам желела да ми неко каже дебела си. Хтела сам брзе резултате, јако сам нестрпљива, првих годину дана сам покушавала да смршам, али нисам знала зашто не могу. Разговарала сам са психологом, али не одмах. Тада сам схватила да то компулзивно преједање може да доведе до ендокриних поремећаја и онда сам морала да научим како да променим своје понашање“, каже Слађана.

Почела је тако што је најпре научила да се 15 минута понаша „другачије“, затим наредог дана пола сата. Пут је био дуг, али је успела да скине 35 килограма. Али направила је грешку, прекинула програм код нутриционисткиње у упала у кетозу која јој је оштетила бубрег. 

„Била сам нестрпљива, видела сам резултате, хтела сам да све убрзам и саму сам себе саплела тиме", искрено је поделила своје искуство певачица Слађана Ђорђевић.

„Када сам мршала имала сам периоде рапидног губљења килограма, тада нисам могла да стојим и да певам, нисам имала снаге“, наводи певачица.

Како се мотивисати и који је прави начин

Психијатар и психотерапеут др Ирена Ђорђевић наводи да је на почетку важно да човек зна да ће бити падова када се уводи нова рутина.

„Помињу се бројеви 21 дан и 66 дана. Говори се да је тај број дана потребан да нешто што понављамо постане део наше рутине. Много је важно да себе похвалимо и кажемо браво“, истиче докторка.

„Људи треба да анализирају које ствари им доносе задовољство, а да нема везе са храном. Некада је то нешто ситно као што је телефонски позив, СМС порука. Важно је да то одмах активирамо и да у првом периоду себи помогнемо тако што ћемо се одвојити од 'проблематичних' околности. Не морамо у кући имати, на пример, два килограма сладоледа“, саветује др Ирена Ђорђевић.

Поред исказивања емоција путем спремања омиљених оброка детету, дете треба питати како се осећа и зашто се тако осећа.

„Постоји традиционални образац да се емоције показују преко хране. На пример, нећемо рећи некоме да га волимо, него ћемо му спремити да једе“, објаснила је докторка.

„Особа која је навикла да јој мајка спреми нешто да једе када се осећа узнемирено и тужно,  та особа је навикла да се на тај начин умирује“, закључује психијатар и психотерапеут др Ирена Ђорђевић на крају гостовања у РТС Ординацији.