Сепса је животно угрожавајуће стање, али се може спречити

Сепса погађа и богате и сиромашне здравствене системе, не бира да ли је особа млађа или старија, или дете. На скоро сваке три секунде, однесе један живот.

Кошаркаш Бориша Симанић задобио је на Светском првенству у Манили тешку повреду због које је остао и без бубрега, али у тим тешким тренуцима стигле су информације да су га минути делили од сепсе и евентуално трагичне ситуације.

„На срећу, то се није догодило, али и по њега је сепса могла да буде опасна по живот. Сепса је глобални здравствени проблем. Може се јавити и у болничком окружењу, мада је то доста ређе него што се јавља у ванболничким условима, и погађа пацијенте који се подвргавају тешким интервенцијама. Код Борише је додатно био проблем што је имао руптуру бубрега и бактерије, које су нормални становници уротракта, могле су прећи у крв, у системску циркулацију и направити ефекте најтежих форми сепси“, објашњава професор Радмило Јанковић, председник удружења анестезиолога Србије и директор Клинике за анестезиологију, реанимацију и интензивну терапију Универзитетског клиничког центра у Нишу.

Према његовим речима, бактерије су, нажалост, нормални становници свих болничких просторија, нарочито у јединицама интензивне неге и то су обично јако резистентне бактерије.

Бактерије које настањују уротракат обично су из групе грам-негативних, јако резистентних бактерија, и сваки пацијент који се подвргава великом хируршком захвату у потенцијалној је опасности да добије сепсу.

Сепса је на глобалном нивоу проблем који углавном не погађа људе који се налазе у болницама, мада и они могу бити жртве.

Већи ризик за добијање сепсе постоји код деце млађе од једне године, особе старије од 60 година, људи који су имунокомпромитовани због лечења или због неког стања или болести, они који имају хроничне болести. 

Септембар месец је месец светске свести о опасности од сепсе, а 13. септембар обележаава се, већ виише од 30 година, као Светски дан борбе против сепса. 13.

„Делује фрапантно, али током нашег разговора који ће трајати 5 или 6 минута, нажалост, 140 до 150 људи у свету ће изгубити живот, и то су неумитни подаци. Она је први некардиолошки узрок смртности у свету. Чак и много више људи у свету умире од сепсе него од онколошких болести, што наравно не занемарује и проблеме онколошких пацијената. Међутим, сепса је најпревентабилнији узрок смрти у свету. Можемо је спречити“, поручује професор Јанковић.

Како спречити сепсу?

Сепса важи за хитно медицинско стање. Сваки сат кашњења у предузимању терапијских мера смањује могућност да неко преживи сепсу за пет до 10 одсто. Тзв. златни сат у сепси, је сат у којем лекари треба да поставе брзу дијагнозу и да започну терапију, најчешће антибиотску.

„Упркос увреженом мишљењу, мора се знати да нису само бактерије изазивачи сепсе. И вируси, и паразити, и гљивице могу бити поузроковачи сепсе“, указао је др Јанковић.

Симптоми сепсе најчешће су неспецифични. То је јако висока температура или непредвидиво ниска температура, болови у мишићима, малаксалост, престанак стварања урина, односно мокраће, проблеми са дисањем, кратак дах.

„Човек има осећај као да ће умрети и то су свакако упозоравајући знаци који пацијенте морају водити ка ургентном центру, али сепса се може и превенирати, увек је боље урадити превенцију него кренути са терапијом која је иначе јако скупа, захтева модерну технологију“, нагласио је др Јанковић. 

Према његовим речима, превенција подразумева коришћење вакцина, затим личну хигијену, здраву воду, што у Азији и Африци негде није могуће, обављање порођаја у санитарно исправним условима. То може смањити инциденцу сепсе.

„Када до сепсе дође, то је животно угрожавајуће стање. Последњих година, јавност, а поготово здравствена професија, пуно пажње посвећује управо поједностављењу дефиниције сепсе, њене дијагнозе. Смртност је јако велика и водећи је узрок смртности у јединицама интензивне неге. Сматра се да иде од 11 одсто у мало етаблиранијим здравственим системима, до чак 50 одсто. Глобално је готово 25 одсто оних који ће развити тешке форме сепсе и септички шок“, упозорио је др Радмило Јанковић.