Ендокринолошки проблеми су у основи великих епидемиолошких болести

Ендокринолог у Клиничком центру Србије, проф. др Ђуро Мацут каже да су метаболичке болести постале свакодневница.

„Најчешћи проблеми су болести из домена поремећаја масноћа или шећера у крви, од чега велики број људи током живота пати. Од вишка килограма па до инсулинске резистенције – све то доводи до бројних проблема касније током живота, попут кардиоваскуларних болести“, наводи Мацут.

Ендокринолошки поремећаји су у основи великих и масовних епидемиолошких болести.

„Када је реч о хормонима, ми говоримо о хормонима из неколико група, то су углавном повезане ствари које су повезане централним нервним системом – хипофизом. Најзначанији хормони пореклом су из штитасте жлезде, надбубрежне жлезде, али и полни хормони веома много утичу на дисбалансе који се јављају у одређеним периодима живота“, истиче ендокринолог.

Некада ендокринолошки проблеми могу да трају јако дуго и да прођу непрепознати, јер се људи прилагођавају том стању и навикавају на њега.

„Понекада се симптоми могу преклапати, да ли је слабија или појачана функција жлезде зависи од тога шта је у основи проблема. Пример за то је Хашимото тиреоидитис који је упално стање и у почетку може да изазове превелико лучење хормона, а потом и смањено. Ту на сцену ступа лекар“, наводи Мацут.

Према његовим речима, жене се лакше јављају код ендокринолога, али и чешће пате од проблема са хомонима. Мушкарци се најчешће јављају ендокринолозима због вишка килограма, поремећаја шећера и масти у крви, односно због метаболичких болести.

Мацут објашњава и да се данас веома често погрешно дијагностикују бројна стања, попут инсулинске резистенције и да је због пресудно да се људи обрате ендокринолозима и специјализованим докторима.