Довољан је секунд непажње да задобијемо опекотине опасне по живот

Гошћа Јутарњег програма примаријус др Биљана Ћертић, начелница Одељења опекотина са интензивном негом на Клиници за пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, истиче да у летњем периоду има више изузетно тешких опекотина, а најчешћи узрок незгоде су плин, отворени пламен и струја.

„Најчешћи узрок је непажња, односно људски фактор и мислим да људи апсолутно нису свесни колико тај милисекунд њихове непажње може да их доведе у непосредну животну опасност. Нажалост, од опекотина ватром најчешће страдају старији пацијенти“, додаје др Ћертић.

Додатни проблем представља и то што старији пацијенти задобијају изузетно екстензивне опекотине, односно опекотина захвата велику површину тела и буду дубоке. Пошто углавном имају и друге придружене болести, читава ситуација се веома компликује у смислу преживљавања, додаје докторка.

„Сви они углавном нама испричају исту причу. 'Боже, како нам се ово десило?' Јер су те радње понављали небројано пута и раније. Можете ви то да поновите неке радње рутинске и сто пута, али тај сто први пут може да вас доведе у непосредну животну опасност“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Узроци настанка опекотина

Један од озбиљнијих проблема на који лекари упозоравају у овом периоду године је паљење стрњике, посебно када се на то све дода и бензин и настану велике буктиње.

Такође, у кућним условима се често дешавају и хемијске опекотине, које на срећу не захватају велику површину, али су добоке. И у овом случају пороблем је непажња, односно неадекватно складиштење опоасних хемикалија, као на пример сумпорне киселине коју користимо за чишћење купатила, истиче докторка.

Опекотине струјом остављају мале рањиве површине које су видљиве на кожи, на месту уласка и изласка струје, међутим, струја уништава све што јој се нађе на путу, напомиње гошћа Јутарњег програма.

„Тако да не буде само уништена кожа и поткожно ткиво већ и све дубље структуре, укључујући и тетиве, и мишиће, и нерве, и крвне судове, нажалост понекад, да не кажем и често, опекотине струјом се завршавају и ампутацијама“, наводи др Ћертић.

Посебно треба нагласити да до таквих повреда и опекотина не долази само када смо у директном контакту са високонапонском струјом, већ је довољно да му се приближимо и чак на два метра па да се деси незгода.

„Најчешће тако страдају млади људи, ја не знам из ког разлога они имају потребу да се доказују правећи селфије, постоји неки екстремни спорт који се зове паркур и онда они ту имају некакве изазове да прескачу. И не знају где вреба опасност. Управо то и нажалост задобијају тешку трауму, опасну по живот.“

Опекотинска болест

Обично када се каже опекотина помислимо на локалну реакцију која се види на кожи. Међутим када се ради о екстензивним опекотинама које захватају 30, 40, 50, 60 и више посто тела, а како је кожа највећи органа, немогуће је да у читаву проблематику не буду укључени и сви други органи и и системи.

„Зато је опекотинска болест једна од најкомпликованијих и најтежих траума за лечење, што са једне стране ви морате да одржавате све органе и системе у једном физиолошком балансу, а са друге стране све то ткиво које је уништено различитим етиолошким факторима морате хируршки да уклањате до здравог и те новонастале рањаве површине онда покривате кожом. Ја сам покушала да поједноставим комплетну причу о опекотинској болести и заиста у свим уџбеницима хирургије то се потенцира и наглашава да су то најтеже повреде, најкомпликованије повреде за лечење са неизвесним крајњим исходом, а лечење може да траје и месецима“, наглашава др Биљана Ћеритић.

Пресађивање и донорање коже

Донор коже може да вуде свако ко има добру вољу и дозу хуманости у себи, али с друге стране, ни једнок тренутка не би смео да буде угрожен живот донора.

„Сви донори морају да прођу једну озбиљну преоперативну припрему јер се сви они такође оперишу у општој анестезији. У општој анестезији, поред онога што је карактеристика свих пацијената који се оперишу у општој анестезији, ови донори морају да имају још и анализе на ХИВ, хепатитис Б и Ц“, напомиње примаријус др Биљана Ћертић, начелница Одељења опекотина са интензивном негом на Клиници за пластичну и реконструктивну хирургију УКЦС.