Чипс и помфрит нису здрава храна, акриламид је само један од разлога

Пре неколико дана из продаје је повучена серија чипса због недозвољене количине акриламида. Ова супстанца налази се у многим намирницама које свакодневно користимо.

Акриламид је материја која настаје нормално приликом пржења кромпира, али такође и термичком обрадом других скробних намирница као што на пример хлеб или тост хлеб када се запече, када се праве бисквити, медењаци, кекси. Има га чак и у кафи.

„То је материја која настаје природно због хемијских реакција које се дешавају између аминокиселина, аспарагина и шећера. Студије на животињама показале су да је канцерогена у већим концентрацијама. Ми знамо да има доста разлога за избегавање чипса и акриламид се нормално налази у чипсу, али у случају где је тај чипс повучен, односно уништен на лицу места, била је прекомерна концентрација акриламида, вероватно због грешке произвођача“, објашњава Светлана Станишић, стручњак за исхрану.

Концентрација ове материје варира у зависности од намирнице, односно од тога какав кромпир користимо.

„Произвођачи треба, у складу са добром произвођачком праксом, да се труде да минимизирају садржај акриламида. То значи да користе кромпир који нема много шећера, дакле сировина треба да буде адекватна, да се чува на преко 6 степени, то се исто препоручује људима код куће, затим да се не прекорачује температура од 168 степени приликом прављења чипса, односно помфрита, дакле да не загори, да се не пресуши, да не буде влага испод једног процента. Али исто кад код куће спремамо, не сме бити црних тачкица на кромпиру и црних поља. Добро је да исперемо у води исечен кромпир пре пржења или печења да бисмо спрали те угљене хидрате“, каже Светлана Станишић.

Помфрит и чипс не спадају у здраву храну

„Неко би рекао од једне кестенце чипса неће вам ништа бити. Међутим, чипс има много више ствари у себи због којих је лош. Можемо рећи да је једна, ако не и најлошија намирница у исхрани. Чипс и помфрит“, наводи гошћа Београдске хронике.

Према њеним речима, више је разлога због чега су чипс и помфрит озлоглашени – со подиже крвни притисак, додају се појачивачи укуса, уље чини чак 40-50 одсто масе које има канцерогене материје, а и подиже ниво холестерола у крви, утиче на срце и крвне судове.

„То уље у фритезама се не мења скоро никад јер фритезе имају од 50-70 и више литара. И у ресторанима који су добри те ствари из дубоког уља пржене су у уљу које се хиљаду пута загревало и хладило и на крају, као јагодица на шлаг, дође тај акриламид који је канцероген“, објашњава Станишићева.

Као велики проблем Светлана Станишић издваја то што чипс представља саставни део једног начина живота који на крају доводи до разбољевања.

„Дакле своје хроничне болести које имамо, кардиоваскуларне, рак и друге масовне незаразне болести су везане доста за животни стил. А чипс знамо да иде са седењем испред телевизора, са уживањем, на пример у алкохолу“, наглашава Станишићева додајући да су то најчешће особе које не једу доста свежег воћа и поврћа.

Антиоксиданси из сировог воћа и поврћа или куване хране са салатама били могли би, али само делимично да неутралишу дејство неких канцерогених материја.