Докторка Митровић: Страшно је да у 21. веку имамо три хиљаде прекида трудноће у адолесценцији

Гостујући у Јутарњем програму др Ана Митровић Јовановић истиче да је у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт“ прошле године обављен 881 прекид трудноће и да је изненађена податком да се годишње обави три хиљаде абортуса у адолесценцији.

„Постоји савремена контрацепција, постоје редовне ефикасне контрацептивне методе, постоји хитна контрацепција, ургентна као посљедња нада да се спречи нежељена трудноћа и абортус и никако није добро да се прекидају трудноће, посебно не та прва трудноћа и посебно не у том животном периоду“, наглашава докторка.

Подаци такође показују да та најосетљивија кетегорија адолесцената, њих 58 одсто, улази у сексуалне односе у том периоду, али само сваки трећи дечак или девојчица користе заштиту. Докторка напомиње да је дуго постојала фобија од контрацептивних пилула. Међутим, данас на основу медицински проверених сазнања контрацептивне пилуле су апсолутно безбедне за употребу. Међутим, проблем је што девојке закасне са доласком у саветовалиште за контрацепцију.

Улога родитеља и недостатак саветовалишта за контрацепцију

„Ту сматрам да сви ми имамо одговорност, почевши од нас као родитеља у кући. О томе треба причати. Ако о томе причамо, ми не промовишемо секс и рано ступање у сексуалне односе, ми само промовишемо одговоран однос према том нормалном чину, за који ће свако проценити када је време да у њега ступи. Али ако знате шта све може да се деси, и то не само непланирана трудноћа, већ и полно преносиве болести за које можете да сазнате да сте се инфицирали тек после 10 или 15 година. Онда нема разлога да то не буде саставни део разговора у кући“, сматра др Ана Митровић Јовановић.

Уколико родитељи нису довољно компетентни онда је неопходно да постоје места која су младима доступна за брзу и тачну информацију везану за ову проблематику.

„Саветовалишта за младе су некада била по читавој Србији јако популарна, али нажалост то више није тако. Али ми морамо наћи начин како да њима понудимо, да кажемо, доступну информацију. Па треба да рецимо искористимо ове мреже које се данас користе, али не као рекла-казала, него као званичне медицинске информације које ће доћи до њих, макар као прва помоћ и да их усмеримо где да се јаве“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Овог тренутка на интернету се могу добити различитих информација које професионалци могу да селектују које су тачне, а које нису, додаје докторка, али општа популација, посебно омладина у том животном периоду, не може са сигурношћу да разликује шта је тачна информација коју може да прихвати, а шта је полуинформација која може бити по ту особу опаснија него да не зна ништа.

Ризици од раног прекида трудноће

Поред ризика за сам репродуктивни систем, свака интервенција, посебно уколико се ради хируршки прекид трудноће, који се код нас доминантно раде, мада су у ГАК „Народни фронт“, у жељи да се смање ризици, уведени и медикаментозни прекиди са лековима код којих су мање компликације, носи ризик од компликација. Може доћи до повреде органа мале карлице, крварења, инфекције, накнадног стерилитета, болова и онога о чему се не говори, а то је психолошка траума које младе девојке доживљавају.

„Некада током абортуса морамо да уђемо у операциону салу да због повреде збринемо крварење, а у најтежим случајевима, можда морамо и да извадимо материцу, а онда та особа више никада неће моћи да рађа“, наглашава докторка.

У најгорим ситуацијама може се догодити нека фудројантна септична компликација или масивна хеморагија, односно повреда великог крвног суда који може довести и до фаталног исхода.

„Али увек сам за то да какав год постоји проблем да се посебно млади људи обрате својим родитељима, јер од родитеља немају бољих пријатеља. Или да се обрате директно у установе које су компетентне и за које сви знамо да раде посао како треба. А и тада постоји ризик“, истиче докторка Митровић Јовановић.

До 16. године неопходна је сагласност родитеља, а од 16. године уколико девојка жели да прекине трудноћу која је мања од 10 недеља, може да се јави у одговарајућу установу.

Без примене контрацепције 20 одсто жена ће искусити абортус

Ако се не користе пилуле, ако се не користе спирале, кондоми, онда ће минимум 20 одсто сексуално-активне популације имати искуство с абортусом, напомиње гошћа Јутарњег програма. Резултати показују да највећи број прекида трудноће који се обавља код нас, или није коришћена било која контрацептивна метода, или је коришћен прекинути сношај који не може да се рачуна у безбедну и сигурну методу, чак и када се ради о стабилној и дугој партнерској вези.

„Сви смо били млади и сви смо грешили. Нико од нас није безгрешан и да све што им се дешава не треба да сматрају да су лоши зато што су имали то искуство. Да не чекају да се лоша ствар деси. Да траже помоћ и информације од свих нас. Тамо где се они осјећају најконфорније. А на нама је да нађемо начин да им приђемо, да их не осуђујемо, него да им помогнемо да адолесценцију преброде што лакше и што боље, да би израсли у здраве људе способне да расуђују и одлучују једног дана када буду хтели да заснивају своје породице“, поручује др Ана Митровић Јовановић на крају гостовања у Јутарњем програму.