Људи живе дуже, али у лошем здравственом стању – шта је још показала шведска студија

Људи живе дуже него икада раније. Од 1950. године, просечан животни век на глобалном нивоу порастао је са 47 на 73 године. Овај изузетан добитак је постигнут смањењем сиромаштва и искорењивањем болести. Али у земљама чији грађани сада живе у поодмаклој доби у осамдесетим и дуже, намеће се компликовано питање: Да ли ми заправо продужавамо живот или само одлажемо смрт?

Продужити живот или одложити смрт?

Тим истраживача са Института Каролинска у Шведској поставио је управо ово питање у новој студији која је недавно објављена у American Journal of Public Health. Демограф Маркус Ебелинг и његове колеге су користили велике јавне базе података да би пратили ток свих смртних случајева особа старијих од 70 година у Шведској између 2018. и 2020. године, фокусирајући се на последњих 12 месеци живота пацијената. Пре свега, желели су да знају како већина старијих особа умире.

Да ли умиру брзо и изненада или тешко и дуготрајно? Умиру ли код куће, физички способни и ментално очувани до краја? Или умиру у установи, оштећени и зависни од неге у последњим годинама живота? Трагично, чини се да је све више оних који спадају у другу категорију.

„Две трећине свих смртних случајева пратила је екстензивна нега током последње године живота, а најмање половина је додатно захтевала медицинску негу“, открили су истраживачи. „Већина смртних случајева данас није у складу са оним што се обично назива ‘лепа’ смрт.“

Ебелинг и његове колеге су такође открили да је продужена нега на крају живота све чешћа код старијих од 83 године, што је очекивани животни век у Шведској, што указује на то да је већа вероватноћа да ће особе које дуже живе, дуже умирати подвргнути разним медицинским процедурама и физиолошким оптерећењима.

Животни век у односу на здравствени век

Овај налаз скреће пажњу на јаз о којем се често расправља између „животног века“ и „здравственог века“. Животни век је колико неко живи; здравствени век је колико дуго неко живи доброг здравственог стања, без хроничних болести и инвалидитета. У идеалном случају, они би требало да буду скоро једнаки. У ствари, како је људски животни век нагло растао у последњих пола века, здравствени век није одржао корак. Анализе указују на тренутни јаз од 10 до 15 година између њих у Сједињеним Државама, на пример.

Нажалост, оно што нега на крају живота може да уради јесте да продужи животни век, са мало користи по здравље. Лекови и поступци који лече основна медицинска стања код старијих често су отежени чињеницом колико „здравља“ је заиста могуће повратити.

На крају крајева, најбољи начин да се повећа здравствени век и да се остане независан од помоћи до самог краја, јесте да спречимо да дођемо у то стање. То значи здрав стил живота – да се правилно хранимо, уздржавамо од пушења, умерено пијемо алкохол, одржавамо друштвене контакте, чувамо менталну кондицију, а изнад свега, будемо физички активни. А то значи задржати ове навике и у старости.

Главни закључак је да како бисмо себи пружили најбољу шансу за „лепу“ смрт, треба да радимо ствари које ће нам помоћи да сачувамо квалитет живота.