Људи живе дуже, али у лошем здравственом стању – шта је још показала шведска студија
Ново истраживање спроведено у Шведској открива да медицинска нега у поодмаклим годинама често продужава живот без значајног побољшања квалитета живота. Студија скреће пажњу на јаз између „животног“ и „здравственог века“. У многим развијеним друштвима људи живе дуже, али такође већи део живота проводе у лошем здравственом стању.
![Људи живе дуже, али у лошем здравственом стању – шта је још показала шведска студија (Фрипик) Људи живе дуже, али у лошем здравственом стању – шта је још показала шведска студија](/upload//media/2023/5/4/18/5/993/1489019/thumbs/2043094/starost.jpg)
Људи живе дуже него икада раније. Од 1950. године, просечан животни век на глобалном нивоу порастао је са 47 на 73 године. Овај изузетан добитак је постигнут смањењем сиромаштва и искорењивањем болести. Али у земљама чији грађани сада живе у поодмаклој доби у осамдесетим и дуже, намеће се компликовано питање: Да ли ми заправо продужавамо живот или само одлажемо смрт?
Продужити живот или одложити смрт?
Тим истраживача са Института Каролинска у Шведској поставио је управо ово питање у новој студији која је недавно објављена у American Journal of Public Health. Демограф Маркус Ебелинг и његове колеге су користили велике јавне базе података да би пратили ток свих смртних случајева особа старијих од 70 година у Шведској између 2018. и 2020. године, фокусирајући се на последњих 12 месеци живота пацијената. Пре свега, желели су да знају како већина старијих особа умире.
Да ли умиру брзо и изненада или тешко и дуготрајно? Умиру ли код куће, физички способни и ментално очувани до краја? Или умиру у установи, оштећени и зависни од неге у последњим годинама живота? Трагично, чини се да је све више оних који спадају у другу категорију.
„Две трећине свих смртних случајева пратила је екстензивна нега током последње године живота, а најмање половина је додатно захтевала медицинску негу“, открили су истраживачи. „Већина смртних случајева данас није у складу са оним што се обично назива ‘лепа’ смрт.“
Ебелинг и његове колеге су такође открили да је продужена нега на крају живота све чешћа код старијих од 83 године, што је очекивани животни век у Шведској, што указује на то да је већа вероватноћа да ће особе које дуже живе, дуже умирати подвргнути разним медицинским процедурама и физиолошким оптерећењима.
Животни век у односу на здравствени век
Овај налаз скреће пажњу на јаз о којем се често расправља између „животног века“ и „здравственог века“. Животни век је колико неко живи; здравствени век је колико дуго неко живи доброг здравственог стања, без хроничних болести и инвалидитета. У идеалном случају, они би требало да буду скоро једнаки. У ствари, како је људски животни век нагло растао у последњих пола века, здравствени век није одржао корак. Анализе указују на тренутни јаз од 10 до 15 година између њих у Сједињеним Државама, на пример.
Нажалост, оно што нега на крају живота може да уради јесте да продужи животни век, са мало користи по здравље. Лекови и поступци који лече основна медицинска стања код старијих често су отежени чињеницом колико „здравља“ је заиста могуће повратити.
На крају крајева, најбољи начин да се повећа здравствени век и да се остане независан од помоћи до самог краја, јесте да спречимо да дођемо у то стање. То значи здрав стил живота – да се правилно хранимо, уздржавамо од пушења, умерено пијемо алкохол, одржавамо друштвене контакте, чувамо менталну кондицију, а изнад свега, будемо физички активни. А то значи задржати ове навике и у старости.
Главни закључак је да како бисмо себи пружили најбољу шансу за „лепу“ смрт, треба да радимо ствари које ће нам помоћи да сачувамо квалитет живота.
Коментари