Снежана Ђуришић патила од депресије, за „РТС Ординацију" открила како се против ње изборила

Некада узрок депресије може бити очигледан, као што су разочарење или губитак драге особе, али некада ова болест може настати без конкретног повода. Певачица Снежана Ђуришић говорила је за РТС Ординацију о томе како је у њеном случају све почело.

"Видела сам да нешто није у реду, одговарала ми је самоћа, чак су ми сметала и моја деца. Сметао ми је свако ко борави у кући више од пола сата. Одлазила сам да радим свој посао и брзо се враћала кући да будем сама. Гледала сам серије, играла игрице, само да ме нико ништа не пита и да не разговарам.", рекла је певачица Снежана Ђуришић и надовезала се на догађаје који су претходили овом стању:

"Имала сам несрећу да сам изгубила брата, па убрзо супруга и оца. Губитак супруга је био врло суров и мирење са немоћи коју човек има. Остала сам без свог сапутника после тридесет и шест година. Та немоћ је мене одвела у депресију, цео живот се на мене сручио, годину дана нисам могла да не заплачем на помен речи имена свога мужа и онда сам знала да док то не прође не треба да идем нигде.", присетила се певачица.

"Онда сам се чула са једном колегиницом која је имала исту ситуацију много пре и питала је како је преживела, она ме упутила на духовника. Имала сам неко мишљење о тим стварима, узела сам податке и тек после месец дана око десет увече, окренула сам телефон тадашњег монаха. Водио се разговор кога се не сећам, договорили смо се да дођем у манастир где је боравио. Осетила сам неко олакшање након тог разговора.", била је искрена Снежана Ђуришић и додала:

"Имала сам и одлазак код психолога и после годину и по дана осетила сам да ми је лакше и да полако гледам бистрије и трезвеније размишљам, не смета ми народ око мене."

Певачица Снежана Ђуришић је успела да победи овај здравствени проблем без лекова.

"Прошла сам хвала Богу без лекова. Када сам причала са духовником у почетку ми је било лакше на сат до два, временом се да се осећам лакше повећавало на дужи временски период. Молила сам се и разговарала.", рекла је Снежана и додала шта јој је највише сметало у том периоду:

"Био је притисак на моју психу, на мене. Говорили су ми да ми је то "из главе", да се тргнем. Ја одем међу људе, али мени то није пријало. Јавим се деци да сам дошла кући и јавим се деци да идем да спавам. Нисам имала страхове."

"Постало је боље када сам отишла на неко весеље да радим и нисам журила кући. Прошле су четири године да ми се догодило да погледам у човека са којим сада живим.", рекла је Снежана Ђуришић и посаветовала да свако треба да брине о свом личном миру: 
"Научите људе да разумете, то не значи да немате реакцију, али када их разумете ваша реакција ће бити људска. Па ће неке безобразнике да посрами, некима ће да помогне, а тај ко не реагује није ни битан."

Психијатар проф. др Милан Латас о томе шта је депресија и по чему се разликује од анксиозности

"Анксиозност је патолошки страх када су људи превише брину и када су напети и превише узнемирени и то не могу да контролишу. Депресијом називамо када особа најмање две недење, свакога дана, осећа се тужно и несрећно. А други критеријум када особа изгуби могућност уживања у стварима у којима је раније уживала.", објаснио је психијатар проф. др Милан Латас и додао:

"Анксиозност је повезана са бригама, депресија је повезана са тугом, расположењем и губитком. Воља је често смањена или је нема уопште, али није кључни критеријум."- истиче психијатар.

"Људи покушавају да победе кризу и виде да не могу. Депресија је физиолошка. Када говоримо о блажим депресијама онда посета псиихотерапеуту или духовнику може да помогне, када говоримо о умерено тешким и тешким депресијама сам разговор и психотерапија нису довољни и онда је неопходно да се укључе и лекови у терапији.", напоменуо је проф. др Милан Латас, психијатар из УКЦС.

Да ли су антидепресиви тешки, имају ли неке нус ефекте?

"Некада су ти лекови имали нежељене ефекте, као што су сушење уста и омаглице. Међутим, савремена психијатрија има велики број различитих лекова који могу да помогну људима у различитим симптомима. Нису сви људи који су оболели од депресије исти, нити су њихови симптоми исти.", каже психијатар др Латас и додаје:

"Оно што је важно код примене антидепресива је њихова сигурност у смислу да неће направити штету људима. Проблем зависности код психијатријских лекова је у томе што када се нагло прекину јави се проблем. Проблем зависности никада није проблем када пратимо пацијента и видимо када је време да се лек укине."

Мана антидепресива је што им је потребно време да почну да делују

"Антидепресивима треба две, три, некада и четири недеље да почну да делују. У првом разговору са пацијентом кажемо да се ништа неће догодити одмах. У првом разговору кажемо и нежељене ефекте који могу да се јаве, најчешће су врло благи и нестају након неко дана." , каже проф. др Милан Латас, психијатар из УКЦС. 

Безбедно је цео живот узимати лекове у прописаним дозама

"Обично би лекови за лечење психијатријских поремећаја требало да се узимају од шест до дванает месеци, то је минимум. Неки људи који су осећајнији и сензитивнији потребно је две, три године, некада и цео живот. Код неких људи који су јачи и имају боље услове живота њима су краће потребни лекови.", истакао је проф. др Милан Латас, психијатар из УКЦС и додао да су седативи добри лекови, али да се мора водити рачуна када се примењују:

"Седативи су одлични лекови, намењени су за смањивање страха, боље спавање, за мир и релаксацију и за увођење у анестезију, све друго је злоупотреба."

"Када говоримо о антидепресивима некада се користе са седативима неколико недеља на почетку.", објаснио је проф. др Милан Латас, психијатар из УКЦС и додао да у случајевима када неко има само депресију, која није праћена анксиозним страховима, седативи нису потребни.