Које печење је најздравији избор

Свињетина, која може да има и преко 30 одсто масноће, најтеже се вари. Прасетина, је нешто мање масна, док говедина има око 20 одсто масти, следе пилећи батак и карабатак, ћуретина, јунетина, јагњетина и јаретина са око 10 одсто масноће, наводи нутриционисткиња Јована Срејић Ферлуга.

„С обзиром на то да је припремљено на сувој топлоти и да је доста масноће упило месо, овако припремљено месо вари се око пет сати, тј. толико ће да се задржи у желуцу. Да смо га обарили, било би три сата”, објаснила је нутриционисткиња Срејић Ферлуга.

Када је у питању начин припреме, гошћа РТС Ординације као најпроблематичнији издваја директан извор ватре – дрва, угаљ који горе, јер тада масноће капљу на те ужарене комадиће и масти се трансформишу под јако високом температуром и то се потом враћа у печење.

„Много су боље електричне варијанте, електрични роштиљи, електричне пећнице, негде где се масноће одливају и не враћају се натраг у виду паре у саму храну“, објашњава нутриционисткиња.

Колико велика треба да буде порција печења за просечног човека?

Тешко је говорити о количинама у једном оброку, јер то није једина храна која ће бити унета у току дана.

„Зависи шта је неко јео за доручак, али рецимо, да су наше потребе, ако смо здрави, ако нисмо претерано физички активни, 0,8 грама по килограму телесне масе, што значи за референтног мушкарца од 80 килограма, значи неких 65 грама протеина и то сад када преведемо у печење, то значи негде око 250, 300 грама печења максимално“, објаснила је Јована Срејић Ферлуга.

Са чим никако не треба јести печење?

Месо, генерално, не треба комбиновати са концентрованим угљеним хидратима – са кромпиром, пиринчем, тестенином.

Не би требало комбиновати ни две различите врсте протеина, то јест месо не треба да комбинујемо са јајима, нити, на пример, са сиром.

Нутриционисткиња наводи да можемо да комбинујемо две парчета различитог печења, као и да је добро додати рен уз печење јер ће убрзати варење.

Када је реч о напицима, постоји читава теорија које пиће иде уз које печење, али се то разликује са аспекта исхране.

„Говоримо о некој дози алкохола, па би било добро, једно пиће, да ли се одлучимо за два деци вина или до пола литра пива, то је нека граница која би имала позитивна дејства на нас. Стимулисало би се лучење дигестивних сокова, што хоћемо да урадимо, да убрзамо варење“, прецизирала је нутриционисткиња и додала да то једно пиће може да смањи количину холестерола из меса.

Разјаснила је и заблуду да масно месо има много холестерола, заправо је обрнуто. Масно месо има доста триглицерида, а мање холестерола, а посно месо, рецимо пилетина, има мање триглицерида, али много холестерола.

„Алкохол је боље пити пошто смо појели месео зато што онда стимулишемо лучење тих сокова, када су нам и потребни“, истакла је нутриционисткиња Јована Срејић Ферлуга.

Топло или хладно печење?

Са неког биохемијског аспекта, није велика разлика да ли се печење једе топло или хладно.

„Верујем да можемо да кажемо макар да што печење мање стоји, то је већа безбедност намирнице“, рекла је нутриционисткиња и нагласила да печење не треба да буде вруће већ температуре тела.

Код дилеме између пилетине и ћуретине, глас гошће РТС Ординације иде ћурећем месу.

„Хтела сам да истражим да ли ћурка хоће да једе концентрат као кокошке или не и нажалост, нашла сам да су га и ћурке заволеле, али, генерално, како је пилеће месо популарније, да је товљење тих животиња интензивније и зато ми се чини да је ћуретина мало здравија опција“, закључила је нутриционисткиња Јована Срејић Ферлуга.