Италија прва у свету законом забранила храну из лабораторије

Италијански министар пољопривреде, за безбедност хране и шума Франческо Лолобриђида каже да је Италија прва одрекла синтетичке хране.

То је, како истиче, први закон на свету који забрањује комерцијализацију и лабораторијску производњу синтетичке хране.

„Синтетичка храна не гарантује квалитет, здравље нити културу и еногастрономску традицију наше земље. На тај начин бисмо ризиковали и већу незапосленост јер би се та храна производила тамо где радна снага кошта мање у друштву у коме би богати јели здраву храну, а сиромашни не“, објашњава министар Лолобриђида.

Истог је мишљења и италијански министар здравља Орацио Скилачи: „Забрана производње се базира на предострожности јер до данас немамо јасне податке о томе какве ефекте би оваква храна имала по наш организам. На првом месту је здравље грађана као и очување наше кулинарске традиције која се базира на медитеранској дијети.“

Непоштовање овог закона подразумева врло ригидне казне од 10.000 до 60.000 евра па и до 10 одсто зараде.

Шта је синтетичко месо?

Синтетичко или вештачко месо је храна настала захваљујући узгајању ин витро животињских матичних ћелија.

Ове матичне ћелије размножавају се у контролисаном амбијенту. Синтетичко месо је храна животињског порекла и не треба га мешати са биљним месом.

Израз „синтетичко месо“ такође оспоравају неки научници, као што је истраживач Института за бионауке и биоресурсе ЦНР-а у Напуљу Роберто Дефез, јер не постоји процес хемијске синтезе. Синтетичко месо се добија од матичних животињских ћелија док се тзв. биљно месо производи од сочива, пасуља и других производа биљног порекла.

„Синтетичко месо се производи у лабораторији почевши од матичних ћелија узетих из животињског ткива (нпр. говеда, оваца) које се затим подстичу на размножавање на подлогама које садрже факторе раста, унутар биореактора. Када се умноже, ове ћелије се потом диференцирају у зрела ткива унутар једне врсте скеле, биокомпатибилних структура, све док се не добије производ веома сличан природном месу“, објашњава за италијански лист Ил фато квотидијано др Стефанија Руђери, истраживач Института Креа, најпознатијег италијанског инстута за истраживања у вези са исхраном, и доцент на медицинском факултету Тор Вергата у Риму. 

Руђеријева је такође изјавила да до сада није урађено довољно студија и истраживања који би могли да докажу потпун и сигуран нутриционистички квалитет ових производа.

Наука о синтетичком месу

До данас није урађено довољно истраживања која могу да нам јасно покажу ризике на дуге стазе од исхране месом које је направљено у лабораторији. ЕФСА (European Food Safety Authority) на свом сајту наводи: „Месо узгајано у лабораторијским условима могло би се сматрати иновативном солуцијом која обећава сигурну исхрану, која је здрава и не зегеђује животну средину. Ипак, потребна су додатна истраживања да бисмо били апсолутно сигурни у овај начин исхране.“

Уколико ЕФСА дâ ауторизацију за производњу и трговину овим месом у Европској унији, Италија неће дозволити увоз и производњу. Докторка Руђери наглашава да постоји ризик да наш организам не препозна ову врсту хране као и да неће имати довољно хранљивих састојака па да може доћи до алергија и нетолеранције.

Према речима др Руђери, избор италијанске владе да забрани ово месо јесте заснован на опрезу те узима у обзир здравље свих грађана, а данас нутриционисти генерално препоручују да се смањи унос меса што се односи и на синтетичко месо.

Цена синтетичког меса и зараде

Данас није позната тачна цена овакве врсте меса, наиме 2008. је производња око 250 грама синтетичког меса коштала око милион евра, 2015. коштала je око 250.000 евра, а данас је потребно издвојити 13 до 15 евра.

Цена је у драстичном опадању захваљујући технологијама те могућој масовној производњи широм света. Много је оних који сматрају да ће коштати мање од правог меса. Према Макинсијевој анализи тржишта, производња ове врсте хране ће до 2040. довести до зараде од 450 милијарди долара тј. 20 одсто глобалног тржишта меса.

У ову врсту меса улажу Бил Гејтс (оснивач „Мајкрософта“), Ричард Бренсон (оснивач „Вирџина“), али и познате личности попут Леонарда Дикаприја па и прехрамбени гиганти као „Тајсон фуд“, „Келогс“ и „Каргил“.