Туберкулоза јесте болест прошлости, али и девети узрок смртности у свету

Према подацима Светске здравствене организације, ова заразна болест девети је узрок смрти на планети, иако се већ дуго чине напори да се искорени.

Гошћа Јутарњег програма, др Наташа Ђурђевић са Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије наводи да ако кренемо од претпоставке да бацил туберколозе постоји већ 150 милиона година, можемо рећи да је то болест прошлости, међутим према подацима СЗО из 2019. године 1,4 милиона људи у свету је преминуло од последица ове болести, што значи да туберколоза и даље представља јавно здравствени проблем.

„Туберкулоза је заразна болест коју узрокује бацил туберкулозе, а преноси се ваздухом од оболеле особе путем капљица приликом кашљања, смејања, говора које слободно лебде у ваздуху. Особа се инфицира инхалацијом, али је битно нагласити да се неће све особе које дођу у контакт са бацилом заразити и развити болест. Само ће 10 процената инфицираних особа развити активну форму болести, а то су особе које имају смањену отпорност организма, превасходно услед постојања других хроничних незаразних обољења, услед лоших услова живота и ниског животног стандарда, континуираног стреса и многих других разлога“, објашњава докторка Ђурђевић.

Постављање дијагнозе туберкулозе за лекаре некада представља прави детективски посао, додаје гошћа Јутарњег програма. Симптоми који се испољавају код ове болести могу да се нађу и у склопу других болести.

Превасходно уколико постоји дуготрајни кашаљ са понекад искашљавањем сукрвичавог садржаја и уколико постоји температура, обично од 37,5 до 38 са тенденцијом пораста током дана, ако постоји ноћно знојење, губитак апетита и губитак у телесној тежини, општа слабост и малаксалост, то је нешто због чега пацијенти неизоставно морају да се обрате лекару.

Стопа оболевања од туберкулозе је у последњих десет година у константном паду. Нотификациона стопа из 2003. године показује да је тада било 37 оболелих на сто хиљада становника, а према последњим подацима, данас имамо девет новооболелих на сто хиљада становника. Што се Србије тиче, ми одговарамо европском просеку.

Код нас се спроводи примарна профилакса имунизацијом бе-се-же вакцином за коју се слободно може рећи да је спасила човечанство.

„Бе-се-же вакцина се даје деци одмах након рођења, најкасније до 12. месеца пре свега зато што су новорођена деца неотпорна на заразне болести попут туберкулозе и зато се вакцинишу према обавезном календару вакцинације“, наглашава докторка.

Лечење туберкулозе

Најефикаснији вид лечења ове болести је рано откривање и започињање терапије на време. Обично се туберкулоза лечи шест месеци, али има случајева када то траје и девет месеци у зависности од облика болести. Битно је да се спроведе тачан временски период лечења јер се на тај начин смањује ризик од развоја резистентних облика болести, напомиње др Наташа Ђурђевић.

„Болничко лечење за пацијенте који су заразни је неопходно, али и за пацијенте који треба да се привикавају на терапију, као и због праћења нежељених ефеката лекова који се дају за лечење туберкулозе и праћење придружених болести које пацијенти обично имају. Када се постигне позитиван одговор и обескличење пацијента, онда се лечење наставља у амбуантним условима“, појашњава докторка.