На Међународном конгресу у Београду кардиолози размењују искуства о спречавању срчаних обољења

Дневно изгубимо 150 људи зато што и деца, и млади, и старије особе имају повишен ниво шећера у крви, повишен ниво масноћа, гојазни су, нису физички активни, а већина популације пуши. То су све фактори ризика који пре свега утичу и на срце и на крвне судове.
Како се борити против тога, шта можемо сами да предузмемо, а шта струка?

У Београду је почео Међународни конгрес Удружења Центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога, Међународног удружења за васкуларно здравље – ISVH у Београду и Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.

„Институт за кардиоваскуларне болести се 45 година бори против ове пошасти, али морам рећи да сваки други становник Србије и региона умире од кардиоваскуларних болести. Ми смо се скупили овде, преко педесет стручњака из Европе и света и преко хиљаду нас, лекара и сестара. Мултидисциплинаран је овај конгрес, јер ми желимо нашим пацијентима да омогућимо најбољу здравствену негу. Наиме, није довољно да они сами брину о себи, а нисмо довољни ни само ми. Та симбиоза између лекара и пацијента је кључ“, наглашава проф. др Небојша Тасић, председник Центра за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога и помоћник директора Института „Дедиње“.

„Ми знамо како персонализовано да им помогнемо и око дијете, и око физичке активности, око пушења, повишеног крвног притиска и дислипидемије, али морамо формирати програм, програм превенције очувања здравља, и тиме се ми данас бавимо на овом конгресу“, додаје професор.

У Центру за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога и Институту „Дедиње“ у Центру за превенцију раде се програми за сваког пацијента појединачно и труде се да уваже њихове различите животне навике.

„Уколико неко не жели да остави цигарете, постоји концепт смањења штетности. Уколико неко има проблема са липидима, може се помоћи и фармаколошким и нефармаколошким третманима. Другим речима, ми видимо где су слабе тачке тих људи и креирамо програм да им максимално помогнемо, али не можемо сами. Није довољно да пацијент дође у амбуланту и да му кажемо: Ти мораш то. Овде нема морања. Овде је основна порука – ставите здравље као први приоритет, а ми стручњаци смо ту да вам најсавременијим саветима помогнемо“, наглашава проф. Тасић.

Конгрес је посвећен и вештачкој интелигенцији и роботици, као и телемедицини које помажу лекарима, али и пацијентима, да информације на одговарајући начин буду обрађене како би се пружила најбоља могућа нега.

Србија максимално прати сва светска кретања у кардиологији, али је и поред тога важно да сви водимо бригу о здрављу, јер када доспемо до лекара, не мора бити касно, али већа је вероватноћа компликација и лекарима је теже да пруже адекватну помоћ, напомиње проф. др Небојша Тасић.

Конгресу присуствују проф. др Ана Абреу, председница Европског удружења за кардиоваскуларну превенцију, проф. Константин Давос из Грчке, проф, др Ровен Зимлишман, један од највећих кардиолога Израела, проф. др Марат Езхов, председник Руског удружења за атеросклерозу, проф. др Арман Постадјијан, председник Бугарског удружења за хипертензију, експерти СЗО за поље аерозагађења, буке и кардиоваскуларних болести на челу са проф. др Зораном Јовановић Андерсен, проф. др Роланд Асмар, оснивач ИСВХ-а, велики број предавача из региона као и многи други.