Вечита дилема - да ли суплементе треба узимати или не

Често се дешава да услед лошег одабира оброка имамо нижи природни унос витамина. У оваквим ситуацијама суплементи могу бити добра опција како би се повећао садржај витамина у организму и како би се предупредио настанак озбиљнијег здравственог проблема. 

Колико пре појаве вируса треба почети са суплементацијом?

"Сматра се да је потребно нека три месеца, а можда и више. Три месеца је период за који сматрамо да је потребно да се надокнаде неки дефицити. Дакле, уколико је нарушен имунитет и уколико смо склони инфекцијама, требало би већ у јесен да кренемо са суплементима", истичедр Самарџић. 

Који су то суплементи, односно минерали и витамини, који заиста могу поправити стање имунитета? 

"Није суштина да поправите и појачате иминитет. Уколико је неки имунитет нарушен, ви га поправљате и појачавате, али исто тако ако је превише стимулисан онда га супримирамо (обарамо и смањујемо). Ми говоримо о оним нутријентима који делују имуномодулаторно, што би значило да заиста утичу на имунитет и доводе га у једну равнотежу", каже проф. др Самарџић.

"Највише доказа имамо за витамин Де, он је једна супстанца која се по свим карактеристикама може сматрати хормоном. Код витамина Де немамо дилеме да ли постоји ефекат иминомодулације ( балансирање имунолошког система). Од других нутријената поменуо бих бета-глукане, ако су из добрих извора, ако су добро пречишћени, могу да испоље ефекат имуномодулације", објашњава фармаколог.

Шта када неко узима витамин Д, а нивои витамина Де остају непромењени? Да ли је могуће да постоји можда дефицит неког другог минерала или витамина? 

"Препоручен ниво још увек је од 400 до 800 интернационалних јединица.Међутим, ми знамо да када су изражени дефицити, када је тај мањак присутан, морате узимати дозе од 1000, 2000 интернационалних јединица, а некада и до 5000.", наводи др Самарџић и додаје да се данас мањак витамина решава у року од три месеца појачане суплементације.

Како наводи, овакав приступ даје неупоредиво боље резултате него што је то било раније када су пацијенти уносили суплементе и до годину дана, а да резултати нису били задовољавајући.

"Комбинација са витамином К2 је изузетно добра. Витамин Де у теорији може да има један нежељен ефекат, а то је превелико повећање калцијума. То се дешава код огромних доза које су по педесет пута веће од ових о којима смо причали. Те дозе могу да оштети крвне судове и бубреге, а витамин К2 спречава да се то деси", истиче фармаколог др Самарџић.

Колико су поуздани уређаји за мерење витамина у апотекама?

"Таквим тестовима можемо добити квалитативни резултат, у смислу да ли је задовољавајући статус витамина и минерала или је у питању мањак одређеног нутријента. Уколико нам је потребна прецизнија дијагноза, свакако је бољи лабораторијски налаз", истиче доктор.

"Лабораторијска дијагностика није потребна за сваког пацијента, на основу симптома и знакова врло лепо може да се процени. Даћу вам пример магнезијума, магнезијемија у крви није добар показатељ статуса магнезијума. Нама су потребни други депои магнезијума, он је више у другим ткивним депоима, него што је у крви. Ако добијете задовољавајући резултат у крви не значи да не постоји хипомагнезијемија", појашњава др Самарџић.

Које симптоме осећа неко ко има недостатак магнезијума?

"Учестале главобоље које све слабије реагују на аналгетике, промене расположења, појава срчаних аритмија, грчеви у мишићима. Некада може бити да се слично јавља и када су други минерали у питању, али дефинитивно увек размишљамо о магнезијуму", истиче фармаколог.

Ако неко нема довољан ниво витамина Б12 у организму, какве ће симптоме имати?

"Витамин Б12 је интересантан јер се последњих година о њему доста говоримо. Његов дефицит је утврђен код 20 одсто одрасле европске популације. Проценат је већи уколико имамо специфичну исхрану, рецимо код вегетеријанаца или вегана у 80%, чак и 90%, известан је
дефицит витамина Б12", наводи доктор.

Фолна киселина значајна за нервни систем 

"Врло је битно код фолне киселине да увек бирамо активирани облик (метил)", каже доктор и додаје да је и Б6 витамин изузетно значајан, али да га треба узимати у одговарајућем дозном режиму, никако више од препоручених дневних доза. Ако узимате Б6 витамин у великим количинама може да се појави симптоме неуротоксичности а  може да буде штетан за нервни систем.Наравно, говорим о дозама које су и по педесет пута веће од препоручених", истакао је доктор.

Витамин Це дефицитан је код пушача

Доктор наводи да витамин Це чешће недостаје пушачима и да због тога треба увести већу суплементацију овим витамином, око 500милиграма дневно, не више.

Опрез када је конзумирање витамина у питању

"За све витамине и минерале је потребан додатан опрез. Издвојили  смо четири витамина (витамин А, витамин Д, витамин Е, витамин К) то су витамини који се растварају у мастима и који имају већи ризик од предозирања и потенцијалне токсичности. Сви витамини када се узму у великој дози изазивају дијареја, повраћање, мучнину. Код узимања већих доза витамина А може доћи до оштећења вида.Препорука је користити бета-каротен, он ће се метаболисати и активирати само колико је потребно. Бета- каротен не препоручујемо код пушача. Постоји студија која показује да ко је узимао велике дозе бета-каротена, а у питању је пушач, имамо повећану учесталост карцинома плућа", навео је фармаколог др Самарџић. 

Корисно: Увек бирајте цитратни облик магнезијума јер има бољу биорасположивост

Симптоми недостатка магнезијума су: главобоља, поремећај расположења, хронични умор, проблеми са концетрацијом и многи други.

Витамини које никако не би смели да узимамо на своју руку су и: цинк, калцијум,
селен, гвожђе. 

Цинк је превентива, не терапија 

"Цинк има своје место у превенцији болести. Током пандемије корона вируса смо имали ситуацију да цинк има ефекта, али су онда студије показале да код тешко оболелих не може да има ефекта. Цинк се везује за омотач вируса и спречава да тај вирус уђе у ћелију. Онога тренутка када је вирус у ћелији ви сте закаснили", објаснио је др Јанко Самарџић. 
 

Шта када неко константно годинама узима суплементе?

"Једно златно правило каже - до три суплемента, до три месеца. За већину популације потребно је од три месеца до шест месеци, након тога  се саветује период од месец дана престанка, па онда евентуалног наставка.Некада се дешава проблем не само да не узимате довољно дуго, него да не узимате редовно. Витамини и минерали су са једне стране суплементи и микронутриција, а са друге стране су лекови, а сваки лек има и жељене и нежељене ефекте", закључио је за РТС Ординацију клинички фармаколог проф. др Јанко Самарџић.