Да ли је медитација потреба савременог човека

Медитација постоји још од древних времена. Проучавана је и због њених физиолошких ефеката на људе у савременом свету.

Према истраживањима у психологији, медитација се практикује већ 5.000 година. Постала је предмет научних студија још шездесетих година прошлог века, а из западне Европе пракса се проширила у САД. Неки повезују медитацију са религијом, будизмом, јудаизмом, исламом, хиндуизмом, па чак и са неким хришћанским религијама.

Како се медитација трансформисала од давнина до данас?

Доказане предности медитације су спојиле древну религију са модерном науком.

Док се медитација некада сматрала религиозном и духовном праксом, сада је савремена пракса за коју су студије показале да може да ублажи стрес, уравнотежи емоције, контролише бол и побољша квалитет сна, наводи се у National Library of Medicine.

Медитација је скоро постала синоним за бољи сан: на тржишту постоји мноштво апликација за медитацију (преко Мedical News Today, а једна од најпопуларнијих, Headspace, достигла је два милиона претплатника 2020. године.

Научно доказане предности медитације

Медитација помаже људима да боље подносе брзи животни темпо у савременом свету који живи седам дана у недељи, 24 сата дневно. Везани смо за свој посао, стално смо на телефонима и увек планирамо следећи састанак, догађај, све време покушавајући да ускладимо посао и приватни живот.

Људи се најчешће одлучују за медитацију јер желе да савладају изненадне реакције, да избегну појачану агресивност и да се ослободе анксиозних осећања и стреса. Људи бирају медитацију како би разбистрили ум и били концентрисанији. Иначе, медитација се сматра важном и за комуникацију са људима у окружењу.

Велике су шансе да ћете себи бити захвални ако одвојите мало времена у свом претрпаном распореду за мало медитације. На крају крајева, постоји мноштво научних доказа да медитација може да нам побољша квалитет живота.

Медитација нас чини самосвеснијима

Да бисмо живели квалитетније, важно је да познајемо себе и да будемо у контакту са својим осећањима. Ако сте у контакту са оним што јесте, велике су шансе да ћете моћи боље да се повежете са људима око себе - а интеракције су важне.

Према студији објављеној у часопису Trends in Cognitive Sciences, медитација може да помогне при дефинисању деструктивних образаца понашања и да их претвори у здраве навике.

Исти закључак објављен је и у часопису Аdvances in Mind Body Medicine, где је истакнуто да је време проведено у тишини добро за ум и тело, а човек постаје бољи и опуштенији.

Медитација смањује осећај анксиозности и депресије, побољшава пажњу и помаже када је бол у питању. Медитација може да помогне и у спречавању губитка памћења, као и у ослобађању од болести зависности.