Тренутно се развија још 353 новe вакцинe против ковид

Како би се добио нови лек или вакцина потребан је веома дуг и комплексан процес у који је укључено стотине истраживача различитих профила, наводи Павле Зелић.

„С једне стране, то почиње од академских институција, затим фармацеутске индустрије, а са друге стране, ту су регулаторни органи који треба да исконтролишу све оно што се дешава. Не смемо никако заборавити ни стотине хиљада пацијената, као што смо видели у клиничким студијама за ковид вакцине, који се добровољно пријављују да би допринели развоју науке и како би се знало да ли су вакцине ефикасне, и пре свега, безбедне“, истиче Зелић.

Учинили смо немогуће могућим

Многи су изражавали бојазан да је вакцина против ковида развијена исувише брзо. Међутим, вакцине и лекови који су некада развијани и по 10, 15 година и захтевали милијарде инвестиција, сада, захваљујући конвергенцији, заједничком раду истраживача са различитих института, са већ постојећим знањем и благовременим публиковањем података и транспарентним развојем значајно брже се развијају.

Светска истраживачка заједница, али и фармацеутска индустрија су се ујединиле како би дошле до онога што нам је било неопходно да се спасу животи милиона људи, напомиње гост Јутарњег програма.

„Тренутно су 353 вакцине у различитим фазама развоја, а од тога 135 у клиничким студијама. СЗО је 11 ставила на своју листу приоритета које се примењују, али долазе и нове вакцине, бивалентне, вакцине које се примењују као спреј за нос или уста“, додаје Павле Зелић.

Тренутно је актуелна фаза постојања бивалентне вакцине која садржи оригинални сој и варијанте Ба4, Ба5, омикрон соја вируса. У Индији, Кини, Русији и Ирану су развијене четири нове вакцине које су још увек у фазама клиничких испитивања, које се употребљавају инхалирањем или оралном применом.

„Поливалентна вакцина ће бити наредни корак, али тренутно се ради са оним што је на тржишту. Бивалентна вакцина ће вероватно бити доминантна у наредном периоду“, напомиње Зелић.

Има ли фалсификованих лекова на тржишту

На глобалном нивоу, на тржишту је присутно чак 10 одсто фалсификованих лекова. У развијеним земљама, укључујући и Србију, тога је неупоредиво мање, истиче Зелић, али их има на интернету и пацијенти често буду доведени у заблуду и купују лекове мимо легалног ланца снабдевања.

„Буквално сваки могући лек сада може да се нађе. Некада су то углавном били лекови за потенцију, стероиди и лекови за мршављење, данас, све чешће, у Америци, у Европи, па и код нас, лекови за разна психичка стања, антидепресиви, а све чешће се налазе и скупи лекови за терапију канцера. То је оно што нас посебно забрињава, јер то може да дâ лажну наду пацијенту“, напомињ саговорник Иване Божовић.

Савет је никако не куповати лекове на интернету и сваки пут пријавити надлежним органима како би они на време реаговали и заштитили и остале потенцијалне купце.