Мало хируршких клиника може да се похвали тако дугом традицијом као КБЦ Звездара

Пола века је прошло од прве трансплантације бубрега са живог донора у Градској болници, како се уобичајено назива Клиничко болнички центар Звездара. Проф. др Александар Карамарковић, директор Клинике за хирургију говори који су домети ове здравствене установе данас.

Градска болница је отворена 1935. године као задужбина Николе Спасића, а идуће године биће пуних 80 година постојања Клинике за хриругију, напомиње гост Јутарњег програма, проф. др Александар Карамарковић.

Педесет година од прве трансплантације бубрега у Србији са живог донора, је врло значајан датум јер је до тада у бившој Југославији изведено тек неколико успешних трансплантација у Ријеци, те хирурзи који су то урадили, на челу са академиком проф. др Митровићем заслужују да се њихов подвиг памти.

Професор Карамарковић је специјалиста хепато-билијарне-панкреасне (ХПБ) и онколошке хирургије и наглашава да је јетра веома мистичан орган који до пре 40 година није био тако лако оперисан ни у свету, не само код нас.

„Главни проблем је контрола крварења, јер је јетра као сунђер испуњен крвљу из кога треба одстранити нешто, а да све прође како треба“, наглашава професор.

Рекло би се као да имамо епидемију малигних тумора панкреаса, а један од вероватно главних разлога је тај што пацијенти нису на време реаговали на проблеме. Јавља се доста запуштених и граничних случајева код којих би била могућа хируршка интервенција, напомиње гост Јутарњег програма.

„Рана дијагностика би требало да буде императив“, наглашава др Карамарковић.

Цело гостовање проф. др Александра Карамарковића можете послушати у видеу.