Како заштитити срце под притиском врелине

Гошћа Магазина на Првом Првог програма Радио Београда др Милица Вукићевић наводи  да је разлог веће изложености ризику кардиоваскуларних болесника њихова већа склоност ка дехидрацији – узрокована недовољном конзумацијом течности, знојењем или губитком електролита.

Стога код пацијената са артеријском хипертензијом, који су имали оптимизовану терапију, неретко долази до пада притиска што условљава промену терапије. Са друге стране, пацијенти са срчаном слабошћу посебно су ризична група која своје здравствене тегобе може приписати временским приликама. Отицање ногу, недостатак ваздуха, замарање – симптоми су због којих би требало да се јаве лекару који ће одредити адекватну терапију, каже др Вукићевић.

Докторка указује да, уз наведене категорије пацијената, високе температуре утичу и на здравствено стање особа са коронарном болешћу, односно сужењима крвних судова срца, оних који су имали инфаркт миокарда, који имају ангину пекторис, или оних који после инфаркта срчаног мишића имају стабилну коронарну болест.

Стога, за пацијенте са наведеним сметњама, нису препоручљиве нагле промене температура – не би требало да излазе из расхлађених климатизованих просторија на високу температуру и обрнуто. Др Вукићевић не препоручује ни нагли улазак у хладну воду, а ни туширање хладном водом, јер температурне промене доводе до ширења или сужења крвних судова – што је  за њих веома опасно.

Генерално, кардиоваскуларни болесници јесу, према њеним речима, популација која би требало да више поведе рачуна у периоду високих температура, али и у прелазним периодима – када су ниже темпертауре, за које су карактеристични „скокови“ крвног притиска.

Самоконтрола вредности крвног притиска у кућним условима и активно бављење болешћу јесте препоручљиво у свако доба године и за све пацијенте.

Др Вукићевић наводи да најчешћи симптоми срчане слабости јесу замарање, осећај недостатка ваздуха, у неким ситуацијама и гушење, кашаљ, искашљавање – некада и сукрвичавог садржаја, отицање ногу услед присуства вишка течности, повећање телесне тежине, неретко и отицање трбуха. Осим тога, пацијенти могу имати и ниже вредности крвног притиска, често је и присуство аритмије.

Она истиче да је важно да се на време препознају симптоми срчане слабости, али и да се придружене болести држе под контролом.

Др Милица Вукићевић наглашава да су у периоду високих температура честа стања дехидрираности, хипогликемије, ниских вредности шећера у крви и колапсна стања. Прва помоћ особи којој је неопходна помоћ, а пре доласка хитне помоћи, подразумева проверу пулса и дисања, требало би је положити на бок, никако на леђа.

Код колапсних стања често је некада довољно да се ноге подигну изнад равни остатка тела и тако успостави бољи доток крви, што утиче на пораст крвног притиска и побољшања општег стања. Прскање водом није шкодљиво, не може да одмогне.

Др Вукићевић саветује да се током периода врућина узима довољно течности, пре свега чисте воде, али и чаја, сокова, кафе. Каже да је неопходна рехидрација и задовољавајућа исхрана. Конзумација алкохола се не препоручује, као ни цигарете.

Најчешћи кардиоваскуларни постковид симптоми су замарање, неправилан рад срца, појава срчаних аритмија, прецизира др Милица Вукићевић. Каже да није ретко да у склопу постковид синдрома постоје кардиоваскуларна стања и болести – тромботична стања, упале срчаног мишића или марамице. Ако је један екстремитет (нога) шири, топлији или болан то је индикатор неког вида тромбозе. Саветује да се свако ко примети наведене симптоме обрати лекару који ће одредити адекватну терапију.