Савети за правилан избор спорта за дете

На питање како према узрасту одабрати спорт за дете, проф. Душко Илић је одговорио: „Деца већ могу од друге - треће године бити регулано у скијању, за разлику од манипулативних кретњи лоптом, где седма, осма и девета година доминирају са упражњавањем лопте као такве. Борилачки спортови - 4. и 5. година су крајње подобне да непосредни контакт између деце буде изражено доминантан и да га деца као таквог све време упражњавају и саосећају у потпуности".

Упитан колико често би деца требало да се баве спортом, проф. Душко Илић рекао је да би у току недеље деца требало да се баве спортом од 2 до 4 пута, сходно условима и могућностима. „Са друге стране, ниво активности треба да буде од један сат до сат и по, ако је то могуће", прецизирао је професор.

Шта никако не прија деци са равним табанима?

Професор је објаснио и шта указује на то да дете не би требало да се бави одређеном врстом спорта: „Деца са малим грудним кошем, упалим грудима и слично, нису баш подобна за ватерполо, па из тих разлога добар развој кроз вежбе дисања и томе слично обезбеђују предуслове да се ипак у том спорту опстане и функционише. Нажалост, велик број деце има равна стопала - та деца се јако брзо умарају па не можемо у дуготрајне кретне чинове ставити децу да обављају дуготрајна трчања, да буду на дугим стазама, да обављају фудбалске активности које трају 70 - 80 минута. То је релативно незгодно па из тих разлога кажемо често, за родитеље важно да обаве предвежбе за све оно што је корективно важно, да би уопште у неки спорт и ушли".

Професор Илић је указао на то да неки здравствени проблеми могу бити препрека за тренирање одређеног спорта: „У случају деформитета кичменог стуба који је врло чест код деце, поготово танке деце, релативно мршаве деце, ми практично не дозвољавамо деци да буду у спортовима који су асиметрични, а то је превасходно тенис, бацање копља, бацање кугле, дакле извођење кретног чина једном руком, то је врло важно. С друге стране, килице разне, ређе желудачне или пупчане, а најчешће препонске килице - ако одведете дете у упињуће покрете, снажне покрете и издржаје који се обављају често у гимнастици то је врло контрапродуктивно, па из тих разлога врло је важно да се увек реши проблем килице, а онда се исто дете може у дати спорт укључити", објаснио је професор Илић.

„Оно што се често дешава у одбојци јесте да девојчице често зараде Х позицију ногу, само из простог разлога јер су честа стајања, нема сталне динамике кретања, па из тих разлога вло је важно за такву децу, код девојчица уводити неке мале, мини корективне вежбе у том спорту, да би деца опстала регуларно у том развоју. Што се тиче деце са равним стопалима, напросто изузета је свака могућност дуготрајног трчања и таква деца треба да буду осокољена квалитетним корективним вежбовним процедурама, да би после неког времена симултано могли бити укључени у неки од спортова, који траже, с једне стране у почетку неку мању кретну активност. То ће бити често и рукомет, и кошарка, а онда може бити укључена у дурготрајну, већу активност када се стопала до неког нивоа доведу у ред, када је у питању фудбал или неки дуготрајни облици кретања у дугим стазама у атлетици или томе слично", детаљно је разложио професор ДИФ-а.

Зашто се сваком детету препоручују по два спорта?

Професор Душко Илић често говори о томе да је одлично да дете комбинује два спорта којима се бави, а објаснио је и које су комбинације спортова добре и објаснио зашто.

„У намери да родитељи имају децу и довољно брзу и довољно издржљиву врло је важно да, с једне стране, примера ради, мушка деца користе регуларно фудбал као спорт који довољно фаворизује издржљивост, и с друге стране, нпр. џудо или рвање, који фаворизују експлозивност. Када су у питању женска деца доћи у ситуацију да се девојчице баве кошарком или одбојком, регуларно из угла неке дуготрајности активности, а опет, с друге стране, те исте девојчице могу да се баве јако квалитетно плесом, са једне стране, или експлозивним спортовима као што је ритмичка спортска гимнастика, који ће довољно у тој заједничкој вези омогућити и једну и другу способност. Могуће је уз кошарку и рукомет упражњавати додатно тенис, без икаквих проблема, јер ће он, као такав, додатно доприносити добром осећају за размену између брзине и прецизности, док с друге стране иста та кошарка јако добро прихвата фудбал".

„Пливање не захтева никакав суви спорт, јер после пливања ако уследи јако брзо суви спорт може доћи до тзв. неуромишићних зглобних илузија и често деца доживе неку додатну повреду. Из тих разлога ми кажемо да после пливања треба да уследи једна статична, у партеру добра, корективна активност, не би ли практично те две активности могли заједно спарити", добронамерно је посаветовао професор Душко Илић.