Пут за избегавање – гојазност води у дијабетес, неплодност, болести костију и срца

Према статистичким подацима, који су стабилни у последњих десет до 15 година, око петина становништва пати од гојазности.

„То је забињавајући податак који је утицао и на исходе короне, јер су гојазни људи имали теже клиничке слике, компликоване, и имали су теже респираторне проблеме", рекао је, гостујући у Јутарњем програму, професор др Ђуро Мацут, заменик директора Клинике за ендокринологију Клиничког центра Србије и председник Српског друштва за репродуктивну ендокринологију.

Објаснио је да се на гојазност може гледати као на централни проблем који води у бројне друге, као што су кардиоваскуларни проблеми, дијабетес...

Људи су се током последње две године мање кретали, били нервознији, плашили се ковида.

Др Мацут каже да је та ситуација доводила и до већег уноса калорија и њихове мање потрошње, као и до неправилне исхране.

„Из тог разлога је ковид-последица то због чега ћемо имати вероватно пораст хроничних болести у налету у периоду који нам следује, па ћемо имати дугачки постковид период", изјавио је др Мацут.

Дебљина није ствар естетике, већ и здравствени проблем који може довести до других нежељених стања. Дијабетес типа два је најзначајнији у ендокринологији, а прете и кардиоваскуларни поремећаји (хипертензија, шлог, инфаркт миокарда...) као и онколошки проблеми, стерилитет...

„Људи који су у великом степену гојазности, имаће веће проблеме, међу којима су и дегенеративне промене у коштано-зглобном систему, људи се тешко крећу и и мају ортопедске проблеме", додао је.

Вишак килограма - и пре рођења  

Доктор објашњава да гојазност, осим због мање кретања и већег уноса калорија, могу да узрокују и поремећаји као што су они са хормонима и зато наглашава да је важна сарадња лекара различитих специјалности у решавању проблема и превенцији.

Гојазност, као узрок бројних поремећаја, посредно утиче и на скраћени животни век, док све последице прекомерне телесне тежине прете и дечјој популацији.

„Свако петнаесто, двадесето дете је гојазно, имамо неку епидемију дечје гојазности, која није епидемија у буквалном смислу, али тај начин живота, који је у време корона чак и на тој популацији оставио трага, где су деца затворена код куће, везана за компјутер, довела до повећања телесне масе јер нема физичке активности. Оно што је ту проблем је што та гојазност води у дијабетес раније у животу", упозорио је др Мацут.

Објаснио је да је дечја гојазност стање на које утиче много фактора, па чак и то како је мајка носила трудноћу и колико се килограма угојила док је била у другом стању, као и то са коликом је тежином дете рођено, због чега је, нанаглашава др Мацут, важна стручна сарадња и са гинеколозима.