Његово величанство витамин Дe – зашто је толико посебан, а нарочито у време короне

Ни на своју руку ни на упут лекара – неки људи никада нису проверили ниво Де-витамина у крви.

Иако је у прво време витамин Де сматран витамином, он је, испоставило се, много више од тога.

„По открићу витамина Де пре неких 100 година он је добио ту одредницу која је прилично погрешна. Он не представља витамин из неколико разлога, витамини су супстанце које ми морамо да уносимо и без којих наш организам не може да опстане, а сам не може да их произведе, а са друге стране витамин Де је супстанца која се производи у нашем организму, у кожи, и потом има бројна удаљена места деловања и по томе има типичне одлике једног хормона", каже доц. др Марко Стојановић из Клинике за ендокринологију Клиничког центра Србије.

Његов недостатак и те како утиче на наш организам.

„Оно што јесте чињеница да витамин Де3 једина болест до које може да доведе озбиљна дефицијенција јесте у периоду одојчета, а то је рахитис. Данас литература повезује витамин Де3 са многим другим обољењима као што су, рецимо, хроничне незаразне болести, ту се првенствено мисли на астму, на дијабетес мелитус, негде ћете наћи истраживања да повезују са различитим врстама карционома и са различитим поремећајима у глобално имунском систему", истиче др Марина Ђелић са Медицинског факултета.

Велику улогу витамин Де има у коштано-мишићном систему.

„Уколико имамо недостатак или калцијума или витамина Де3 током животног периода, онда је већа вероватноћа да ћемо у старости имати могућност појаве остеопорозе, нарочито код жена", наводи Ђелићева.

„Не делује само на кости него и на мишиће, доводи до мишићне слабости. Те кости су онда не само склоне лакшем ломљењу, већ су и ти пацијенти склони лакшим падовима због мишићне слабости", додаје Стојановић.

Симптоми који би могли да нас упозоре на недостатак Де витамина – малаксалост, замор, главобоље, бол у костима, мишићима, склоност ка инфекцијама, слични су симптомима који се везују за многа друга стања, па пацијенти и не помишљају на проблем са дефицитом витамина.

„Треба утицати на подизање свести лекара на примарном нивоу здравствене заштите, наравно и на секундарном и на терцијарном, да се за почетак сразмерно нашим економским могућностима издвоје групе код којих обавезно треба проверити, а да се касније проширује на све групе", објашњава Стојановић.

Било да анализу урадимо о трошку државе или приватно, важно је да доктор тумачи резултат и одреди дозу капи или таблета која нам је потребна, сагледавајући и наше друге болести. Не треба се, објашањавају стручњаци, ослањати на препоручене дневне дозе, јер некоме нису довољне да се реши проблем.

Своје место витамин Де нашао је и у превенцији коронавируса и у лечењу оболелих.

„Оно што јесте чињеница јесте да се витамин Де3 налази у националном водичу за лечење ковида и то у дози од два микрограма дневно при чему се односи на све форме болести, значи од лаке, средње тешке и тешке форме болести, а препорука је и месец дана након обољевања од ковида да се настави са истом дозом витамина Де3", закључује Ђелићева.

Уносимо га кроз храну – месо, рибу, јаја, али свакако је потребно укључити суплементе, напомињу лекари. Препоручују да око пола сата проводимо на Сунцу у време када није штетно. Не морамо се сунчати, довољно је да смо напољу.