Откривен водич на 17 страница за обуку агената MI5

Шпијуни су у популарној култури познати по својим невероватним техникама прерушавања, које могу заварати чак и најоштроумније противнике. Међутим, водич из Другог светског рата који је израдио Ем-Ај 5 (Military Intelligence, Section 5 – Војни обавештајни одељак 5) за потенцијалне агенте закључује да се идеални „посматрачи“ „рађају, а не стварају“.

Водич на 17 страница, који је састављен за „официре који можда немају практичног искуства у праћењу особа од интереса за службу“, упозорава на конвенционално маскирање као што су лажни бркови и даје савете, на пример на којој страни улице је најбоље пратити осумњиченог, пише Телеграф.

У књижици, која се зове Опсервација (Observation ) и датира између 1939. и 1945. године, детаљно се наводе жељене физичке карактеристике: „Идеални агент за праћење не би требало да буде виши од 172 или 173 центиметра, и да што је могуће мање личи на полицајца.

„Погрешно је ангажовати мушкарце који су прениски јер су једнако упадљиви као и високи. Агент за праћење би требало да буде неупадљив и да га је готово немогуће описати.“

Водич каже да и маскирање мора одговарати врсти посла, са посебним нагласком на бркове и браду.

Упутство гласи: „Агент се мора прилагодити окружењу у којем прати означену особу. На пример, у сиротињским четвртима мора да носи стару одећу, капу, шал, али у елитним деловима града мора да буде боље обучен јер ће често морати да улази у хотеле, елитне стамбене четврти или пословне зграде.“

Додаје се и следеће: „Употреба вештачких бркова и брада и маски за лице се не препоручује. Можда делује успешно у филмовима, али у пракси је потпуни промашај.“

„Лажни бркови или брада се лако откривају, посебно под јаким светлима у ресторану, пабу или у метроу.“

Други пожељни атрибути за „посматрача“ укључују добар вид – а „неопходан“ је и добар слух, „јер је често могуће прислушкивати разговоре осумњиченог“.

Али непознати аутор документа, једног од неколико новооткривених ратних докумената које је објавио британски Национални архив, напомиње да велики број потенцијалних кандидата нема довољно стрпљења за ову врсту посла.

„Праћење“ је рудиментаран, али суштински облик надзора који спроводи служба безбедности.

Пратећи мете пешке, јавним превозом и понекад у ресторане или хотеле, агенти за праћење Ем-Ај 5 су деценијама обављали кључну улогу британској обавештајној служби.

Током Хладног рата, пратили су осумњичене официре КГБ-а широм Лондона како би открили њихове редовне рутине и контакте.

Данас су агенти Ем-.Ај 5 који имају сличне улоге познати као службеници за мобилни надзор (МСО).

На веб-страници организације пише да ће модерни МСО „уживати у свакодневним различитим активностима и знати да помажу да земља буде безбедна“.

Агентима за праћење који су радили између 1939. и 1945. приручник даје савете и о томе како да прате мете, како да шаљу телеграме у пошти и како да преваре таксисте.

У водичу пише: „Ако таксијем пратите осумњиченог или контакт, онда је пожељно одмах узети број таксија који се прати.“

„Таксисти који вас вози смислите одговарајућу причу која је реална у свакодневном животу, као што је бракоразводна парница, бекство мужа или жене, и обећајте возачу добру напојницу“, додаје се.

Агенти је требало да буду обучени да у поштама нађу начин да „баце поглед“ на име и адресу особе којој њихове мете шаљу телеграме. Сличне тактике могу да се примене и да би се открило одредиште осумњиченог док на железничкој станици резервише карту.

Агентима се препоручује да посматрају осумњиченог са удаљености од да посматрају осумњичене са удаљености од 18 до 27 метара и да остану на супротној страни улице када их прате пешице. Савете прате и илустрације. Један показује и како се мета прати када уђе у лифт.

Агентима се такође саветује да често мењају пут до куће, одећу и ресторане, у случају да су и сами мете праћења.

Кратка књижица се завршава стриктним упутствима одштампаним великим словима:

„НЕ ОМАЛАЖАВАЈТЕ ОСОБУ КОЈУ ПРАТИТЕ.

„АКО МЕТА ИЗГЛЕДА ОБИЧНО – ИЗГЛЕД ЧЕСТО ВАРА.“