Како да нам празнична еуфорија не постане празнична депресија

Неке жеље су остале неостварене, а неки планови су пали у воду. Неки односи су остали недоречени. Још једна година пандемије је много штошта пореметила. Све то нас и те како тера на размишљање и како сада себи да кажемо – идемо даље – и да не упаднемо у такозвану, празничну депресију.

Нова година је и без пандемије добар тренутак да направимо биланс шта смо урадили у животном циклусу који је трајао годину дана, а то је уједно и тренутак коме често приписујемо и магичне моћи, преломни тренутак од ког све треба да нам буде блиставо, напомиње др Ивана Сташевић Карличић.

„У том сабирању, када се тиче неких личних, пословних и других активности које смо имали током године можда нећемо имати добар биланс. Ретки су људи који могу сасвим зрело и објективно да сагледају ситуацију и кажу: 'ОК ја сам у плусу'. Али увек нам нешто фали до коначне среће, а то је и чаробна формула живота да увек идемо даље, у сваком случају. Оно што приписујемо новогодишњим празницима, ту неку магичну моћ да можемо некако и да поправимо ствари, јесте оно што нас тера даље“, објашњава докторка Карличић.

Људи који су иначе склони афективној лабилности, нестабилности расположења, који су склони депресији и иначе и који су имали депресивне епизоде, имају већи ризик да уђу у праву депресивну епизоду током празника.

Како да избегнемо празнично нерасположење

Остало је исувише мало дана да бисмо тек сада мислили на ментално здравље. Ковид нас је додатно освестио колико је важно да водимо рачуна о превенцији, о здравим стиловима живота, али и колико је важно да гајимо добре међуљудске односе, да не носимо посао кући, а да на послу будемо максимално фокусирани.

„Уз сазнање да треба гледати кроз мањи фокус и са мање очекивања од себе, онда можете да се припремите и за стање биланса, нарочито уз такође, претходно знање о томе да не може све бити савршено и да управо чињеница да можда нисмо све довршили у овој години, може да буде добар подстрек за наредну годину, за неки наредни циклус“, истиче докторка Сташевић Карличић.

Осећај анксиозности, депресивности, стреса и такозваног „холидеј блуза“ који се јављају током зимзких празника који се подудара и са периодом сезонских депресија, уколико траје дуже од две седмице, уколико нас онемогућава да изађемо у сусрет свакодневним активностима, оно што нас спречава да живимо и радимо као раније у складу са оним што смо ми, с неким нашим ритмом, све је то разлог да потражимо помоћ, напомиње Татјана Суботић.

„Врло отворен разговор о свему је оно за шта се залажемо и што мислимо да је заправо почетак решавања сваког проблема“, додаје психолошкиња.

„Зрелост је у ствари способност да препознамо, именујемо своје емоције и да их поделимо са другима“, напомиње докторка Сташевић Карличић.

Прва најбоља адреса је да се обратимо некоме из нашег блиског окружења која ће нам пружити и осећај подршке. Али није могуће превазићи све препреке и проблеме разговором са блиским особама, зато се не треба либити и од тражења стручне подршке.

Будимо реални и смањимо очекивања

Морамо бити свесни да су ово ипак само празници који ће трајати пар дана и у којима не можемо да стигнемо све. Зато психолошкиња Татјана Суботић саветује да се окружимо драгим људима, да одвојимо време за себе, да се одморимо, да се дружимо и да не гајимо очекивања да ће тих пар дана празника променити све.

„Најбоље је да направимо план дешавања и активности и да себи не задајемо превелике задатке. Да оставимо времена и да се одморимо. Себи нешто и да поклонимо. Да мислимо на друге, али и на себе“, закључује психолошкиња на крају гостовања у Јутарњем програму.