Карцином панкреаса – све чешћи и један од најагресивнијих

Због све веће учесталости рака панкреаса, Млађан Протић сматра да ће ова тема бити све више заступљена.

„Карцином панкреаса је у константном порасту и код нас и свуда у свету. Према последњим подацима Института за јавно здравље Батут, око 1.400 болесника у Србији оболи од карцинома панкреаса годишње, а умре око 1.200. Према тим подацима по фреквенци јављања, карцином панкреаса је у Србији негде на седмом месту и код мушкараца и код жена, а по умирању је на четвртом месту, што је врло високо“, прецизирао је др Протић о каквој је немилој статистици је реч.

Где боли кад је панкреас у проблему

Ако постоји проблем са панкреасом, тада стомак може болети и лево и централно и десно нешто изнад пупка, у зависности од локализације патолошког процеса.

Доктор Протић истиче да се дешава да код неких акутних упала панкреатитиса и хроничних промена се најчешће описује „појасни бол“, чак бол који врло често „зрачи“ у леђа, јер је практично панкреас залепљен за леђну мускулатуру.

Ово објашњава због чега се људи који имају проблем са панкреасом обично првенствено обраћају ортопеду, физијатру, у покушају да реше проблем. Гост Ординације указује да се некада овако изгуби доста времена, јер се на проблем са панкреасом најчешће и не слути. Управо је зато важно препознати симптом.

„Практично, бол у леђима је водећи симптом карцинома панкреаса кад је локализован у пределу средњег дела тела панкреаса. Симптоми рака панкреаса зависе од локализације“, истакао је професор.

Када је реч о узрасту типичних болесника од карцинома панкреаса, др Протић каже да је у принципу ово болест старије животне доби, мада се све чешће среће и код млађих особа.

„Типичан болесник који болује од карцинома панкреаса има око 70 година, а свега 20 одсто оболелих имају мање од 60 година“, рекао је, нагласивши да је овај тип карцинома један од најагресивнијих.

Уколико се анализирају фактори ризика за настанак карцинома панкреаса, увек се посматра и генетски фактор, а притом се мисли на то да су од укупно оболелих, у 5 до 10 одсто случајева у питању наследне форме болести панкреаса.

„Нпр. веома често се спомиње тзв. дојка: оваријум канцер синдром који је повезан са мутацијом гена брка 1 и брка 2", а посебно мутација тог гена брка 2“, каже др Протић и додаје да је зато „јако битно да се и карцином панкреаса испита на тај ген, јер постоји посебан лек који се може давати“.

Споменуо је још и једну заиста ретку форму болести, тзв. Појцјегерсов синдром који се карактерише појавом полипа у желуцу и танком цреву код млађих људи и вероватноћа да ће ти болесници добити карцином панкреаса за живота је око 44 одсто, што апсолутно није мало, скреће пажњу на ову појаву саговорник Ординације, који каже каже да би болесници са овим синдромом требало да с времена на време преконтролишу и свој панкреас.

Додаје да су неки тумори дебелог црева, односно рак дебелог црева, познат као Линчов синдром, повезани и са раком панкреаса, тако што они који имају овај синдром имају повећану вероватноћу за настанак карцинома панкреаса.

Од генетских предиспозиција важно је обратити пажњу и на фамилије у којима неко од чланова има малигни меланом, односно тумор настао од младежа, као и они који имају више од 50 младежа на телу, јер они такође имају повећану вероватноћу за настанак карцинома панкреаса.

Др Протић је нагласио да особе које имају ова обољења, па чак и они који имају те генетске промене, нпр. брка 2 мутацију, не значи да ће оболети од карцинома панкреаса,али наглашава да је предострожност добродошла.

Пушење и пасивно пушење као ризици – познато је да болесници који пуше више од 15 година су ризичнији за настанак карцинома панкреаса. Такође је интересантно да након што се остави пушење, 10 година касније, бивши пушачи долазе на исти ниво ризика као и непушачи. Дакле, да би се процес „вратио“ уназад, потребно је 10 година, наводи др Протић.

Иако алкохол не утиче директно на настанак карцинома панкреаса, утиче посредно преко настанка хроничног панкреатита.

„Хронична употреба алкохола код неких конзумената доводи до појаве хроничног панкреатитиса који уствари представља преканцерозу, односно стање које има већу вероватноћу да доведе до карцинома панкреаса“, разложио је др овај фактор ризика и додао да се тај хронични панкреатитис јавља баш од прекомерне и хроничне употребе алкохола.

„Особа која има хронични панкреатитис осећа јаке болове који се враћају с времена на време. Ти болови се појављују најчешће појасно у горњем делу стомака, шире се појасно и "зраче" у леђа, односно шире се“, појашњава др Протић.

„Временом, квалитетно ткиво панкреаса пропада и ти болесници имају све мање ензима за варење. Као последица тога они слабе. Касније може настати и дијабет. Када деструкција панкреаса достигне одређени ниво настаје дијабет код тих болесника, а у зависности који орган од суседних органа захвати, може настати жутица, може настати сметња у пролазности хране кроз дванаестопалачно црево јер је у врло блиском контакту са панкреасом“, прецизирао је хирург.

Професор Протић наглашава да сумирање два или више фактора доводи до умножавања вероватноће за настанак обољења. Па тако, рецимо, ако је неко пушач и нпр. има првог сродника који је имао рак панкреаса, вероватноћа скаче до 8,2 пута за обољевање панкреаса, појашњава хирург.

Изложеност радону – гасу без боје, мириса и укуса, који може да се нађе у неким подрумским просторијама, у неким постројењима, али га има и у неким рудницима, нарочито може да буде опасан за пушаче, зато је важно да онај ко зна да је изложен радону обрати пажњу на овај гас, јер може да буде врло, врло штетан по здравље.

Исхрана богата мастима – Доказано је да повећана телесна тежина повећава ризик од настанка карцинома панкреаса, односно да тзв. присуство масних ћелија у панкреасу може утицати на настанак тих преканцерозних лезија.

Управо као што се код неких људи појављује масна јетра, тако се може замастити и панкреас, и то се најчешће дешава код гојазних људи, упозорава др Протић и зато подсећа на избегававање трансасти, маргарина и лоших уља.

Нитрозамини у храни – обично се налазе у конзервисаним намирницама и месу, а заправо је у питању присуство нитрита у исхрани који се најчешће користи као конзерванс. Подсетио је да се нитрити који се тако унесу у организму трансформишу у те нитрозамине који од свих набројаних фактора ризика представљају један од најспецифичнијих за настанак карцинома панкреаса.

Они изазивају, наравно, и друге карциноме али за панкреас су најкарактеристичнији, доводе се у везу, тако да свакако треба избегавати конзервисану храну, подвлачи др Протић.

Дијабетес – Иако дијабетес није увек разлог за настанак карцинома панкреаса, ипак постоји веза између ова два обољења, и најчешће је дијабетес један симптом, чак неки пут може бити и рани симптом карцинома панкреаса.

„На пример, по мени то може бити препорука коју можемо упутити са овог места, да би сваки новооткривени дијабетичар требало, након откривања дијабета у првих годину дана да сними свој панкреас, да уради магнетну резонанцу и да сними панкреас, поготово ако су у питању новооткривени дијабети млађих од 50 година“, саветује др Млађан Протић.

Дијагностика рака панкреаса

За откривање карцинома панкреаса могу се користити скенер и ултразвук, међутим др Протић за откривање раног карцинома панкреаса наводи само две методе, позивајући се на податак Националног канцер института Америке – у питању су магнетна резонанца и ултразвук, али ендоскопски ултразвук, не овај трансабдоминални, већ онај који се ради тако што се прогута сонда и онда се сними.

Те две методе су по њима најкомпетентније за окткривање раног карцинома панкреаса, каже професор Протић. Иако скенер и „спољни“ ултразвук (који није едоскопски) не може да покаже карцином панкреаса у раној фази, у каснијим фазама, када је већ дијагностикован карцином панкреаса сматра се да је ЦТ довољна дијагностика која се уради по протоколу за панкреас, дакле, онда када се карцином већ раширио.

Цироза јетре – они који имају цирозу јетре ипак не треба много да се плаше карцинома панкреаса, утешне су речи др Протића за оболеле од цирозе јетре: „Није тако велика вероватноћа и не спомињу сви аутори цирозу јетре као неку претерано значајну околност за настанак карцинома панкреаса“.

Подсећа да, ипак, треба повести рачуна о свим факторима ризика, с обзиром на то да је рак панкреаса прилично агресиван и може имати лош ток и лош исход.

Не постоје рани симптоми болести, ипак понешто може указивати на њу

Оно што компликује ситуацију са канцером панкреаса, јесте то што не постоји ниједан рани симптом, односно, када се јаве симптоми рака панкреаса то обично значи да је болест већ узнапредовала.

„Болесник примеђује да су му пожутеле очи, кожа, видљиве слузокоже, из 'чиста мира' практично или им може чак претходити несносан свраб по кожи“, каже др Млађан Протић.

Код жутице је карактеристично да је она потпуно безболна појава, кожа постаје жута, мокраћа је тамна, столица бела до боје беле кафе, а беоњаче жућкасте.

„Наравно, тамна мокраћа и све се то може десити пролазно, али ако то траје дуже од 3 дана, ако се понови неколико пута, значи ако не пролази за неколико дана а при томе мора постати интензивнија и пребојеност коже и слузокоже и присутност тамне мокраће и светле столице: то треба да пробуди сумњу обавезно да се нешто догађа у глави панкреаса или у жучним каналима“, посаветовао је др Протић.

Бол – када је захваћен нервни плексус у стомаку тада је бол оштра и јака, зрачи у леђа, прилично је константна и нажалост кад већ дође до појаве таквог бола, то значи да је болест већ у одмаклом стадијуму, како показују научни радови на ову тему.

Губитак апетита и телесне тежине – овај симптом је осим код рака панкреаса карактеристичан и за друге канцере, а др Протић објашњава: „Тад болесници често имају проливе и виде у столици комаде несварене хране, поготово меса. Таква столица се зове стеатореја јер је прилично масна и у принципу то је оно што је карактеристично за проблем са панкреасом, али то није рани симптом. У склопу овог симптома појављује се и дијареја, односно пролив“.

Уз мучнину и повраћање, некада се јавља и опструкција дванаестопалачног црева, када тумор притисне дванаестопалачно црево, када храна не може да пролази - тада се јављају упорна повраћања. Практично болесник све што унесе на уста, за кратко време оврати.

Увећање јетре и жучне кесе заправо је последица жутице и ови симптоми се потврђују на ултразвуку, овог пута „обичном“.

Појава тромбозе и плућне емболије. Иако овај симптом не делује јасно повезано са карциномом панкреаса, проф. је то детаљно разјаснио: „Сваки карцином има неки свој метаболизам. За карцином панкреаса је типичан тај миграторни флебитис: појава неодређене тромбозе, пре свега по ногама, без неког видљивог разлога. Значи, то такође може бити један од знакова карцинома панкреаса“, навео је др Протић.

Актуелна испитивања

Др Протић говорио је и о томе да још увек не постоји тумор маркер који се посматра као скрининг за ову врсту канцера, и да иако се научници баве тражењем тог специфичног тумор маркера за карцином панкреаса, како у крви, пљувачки у столици, он још увек није пронађен.

Када се говори о природној превенцији и супелемнтима који могу да се користе како до тумора панкреаса не би дошло, др Протић је навео да су испитивани многи фактори који су обећавали, попут зеленог чаја, црног чаја, ретиноида, витамина А, Дe, Еe:

„Све је то практично имало у неким експерименталним условима и антиинфламаторно и антиканцерогено дејство и слично, међутим њихова примена на људску популацију није довела до значајних доказа да било каква суплементација спречава настанак“, рекао je др Протић.

Комплексна хирургија као могућност

Оболели се најчешће касно јављају, ипак чак и тада је могуће реаговати, али др Протић објашњава да је тада важна брза реакција: „Када је промену могуће хируршки уклонити, одмах се приступа операцији, тада чак нису неопходне биопсија или пато – хистолошка потврда, па не мора да се ради 'исечак', а сама операција пружа највише шанси за излечење и према данашњим сазнањима то је практично једина метода која може излечити болесника“.

Ова хирургија је доста комплексна, операција траје више сати, доста је напорна и ризична, каже др Протић. Проценат петогодишњег преживљавања таквих болесника је 39 одсто. Значи, сви који су „ухваћени“ рано и који су оперисани: њих 39 одсто преживи пет година.

Међутим, дешава се и боља ситуација када се рано открије тумор панкреаса, што потврђује гост кроз пример: „Имам једног болесника кога сам оперисао од тих тумора, управо ових дана је прошло 17 година од операције и он је жив“.

Доктор је додатно објаснио да у овом случају који је споменуо чак и није у раној фази откривено: „Тумор јесте био мали али већ је дао метастазу у лимфном чвору, међутим он је имао среће и заиста ово је ван свих очекивања. Ти ретки изузеци, уствари, нама говоре да сваки болесник има шансу и да се ми према сваком болеснику морамо опходити као да је он тај који ће живети пет, 10 или 20 година“.

(Хемио)терапија и зрачење

Говорећи о терапији, др Протић је детаљно објаснио да се овде употребљава две врсте хемиотерапије: једна се даје код граничних случајева или неких узнапредовалих, и тада се терапија даје са циљем да се тумор смањи како би могао да се оперише а резултати били бољи.

Друга врста хенмиотерапије користи се у случају метастаза, кад се не очекује да ће тумор икада бити погодан за операцију, па се тада ова врста терапије даје како би се пацијенту максимално продужио живот и унапредио његов квалитет.

Ипак, др указује да постоји само 3 цитостатика која се у Србији употребљавају за лечење ове болести, али да то може да се побољша.

„За то су потребни лекови а ми смо у могућности да користимо свега 3 цитостатика за лечење карцинома панкреаса. Међутим, постоје цитостатици које ми користимо за туморе дебелог црева, који су широм света примењују и јако су добри за лечење карцинома панкреаса, али ми због наших административних ствари не смемо да дамо то нашим болесницима. Подвлачи да је доказано да би то користило и да се примењује у свим земљама света, па чак и у земљама у окружењу“, из РТС Ординације професор је упутио апел надлежнима, удружењима и форумима болесника и пацијената да се ти лекови региструју и за панкреас.

Др је навео да један сегмент лечења може бити и зрачење, поготово кад је болест локализована и када се користи у комбинацији са хемиотерапијом.

„Сада имамо могућност и у Србији, ево ту смо напредовали за стеротаксију, за нож да имамо прецизна, циљана зрачења јер панкреас је у дубини, окружен је битним органима и треба испоручити одређену дозу зрачења веома прецизно на мало место а да се не оштете други органи. Сада су у Србији те могућности значајно побољшане и требало би да се још више користе“, закључио је проф. др Млађан Протић.