Сваки бол који траје више од пар недеља је хронични бол

Свака пета особа у свету се суочава са хроничним болом. Бол се помиње још од 10. века пре наше ере, још код Хомера, преко Хипократа и сви древни учитељи кажу да је бол наш пријатељ, наводи анестезиолог, професор др Небојша Кнежевић, председник Америчког удружења за интервентну терапију бола у Илиноису.

„То је нека лампица која се упали и каже да нешто није у реду. Значи, то је неко непријатно емоционално или сензорно искуство које је углавном изазвано оштећењем ткива или потенцијалним оштећењем“, објашњава професор.

Међутим, јако је важно направити разлику између акутног и хроничног бола. Акутни бол не треба игнорисати, али би он требало за извесно време да прође. Уколико пак бол траје дуже од три месеца, онда се он у медицини назива хроничним.

Интензитет бола

С обзиром на то да је бол субјективни осећај, врло је тешко утврдити његов интензитет. Лекари и даље користе нумеричку скалу од 1 до 10 за утврђивање степена бола.

Бол од један до три се класификује као умерени, благ бол. Између четири и шест је средње тежак, а преко седам је озбиљнији бол, напомиње др Кнежевић.

„Људи истог порекла, истог пола, истих година могу бол да доживљавају на различити начин. Бол није исти код свих и то је један од великих проблема за лекаре. Мене зато у клиничкој пракси више занима колико њих тај бол ограничава у неким свакодневним активностима. Да ли могу и колико могу да функционишу са тим болом. Да ли их ремети у спавању, да ли не могу да се крећу...“, наводи саговорник Иване Божовић.

Глијалне ћелије

За глијалне ћелије зна се одавно. На грчком, глија значи лепак. Некада се мислило да је функција глијалних ћелија само да залепе нервне ћелије и неуроне који су главни и на које се медицина фокусирала у терапији и лечењу.

„Међутим, пошто глије нису ту само да исхрањују, доносе кисеоник, отклањају оштећене неуроне, већ на том ћелијском и молекуларном нивоу оне и те како реагују са нервним ћелијама“, истиче професор.

У клиничким испитивањима већ су потврђена позитивна дејства појединих медикамената који имају функцију модулатора такозване глијалне активности, тако да се претпоставља да ће помоћи у спречавању стања хроничног бола.

Иновативни лекови за терапију хроничног бола

Професор Кнежевић је и шеф Центра за испитивање бола у болници у Чикагу и додаје да постоји још низ лекова који су ушли у трећу фазу клиничких испитивања, међу којима су и разна моноклонална антитела јер се разматра и имунска реакција у терапији бола.

„Већ се почело са њиховом применом код мигрена, код остеоартритиса и других болних стања. Код мене у клиници се испитује терапија за болове у доњем делу леђа“, додаје гост Клинике Наздравље.

Бол у леђима је најдоминантнији код већине пацијената, првенствено доњи део леђа. Затим иде врат због модерног начина живота, посебно током пандемије када је почео и рад од куће, смањена физичка активност и провођење већине времена за компјутером, а кичма то не прашта, тако да су болови у кичми нешто са чиме се лекари најчешће сусрећу, наводи професор др Небојша Кнежевић.