Са вештачким куком се може живети више од 20 година без проблема

Данас заиста постоје вештачки зглобови који проверено, у великим светским регистрима који обухватају вишедеценијско праћење више милиона људи, могу да трају 20 и више година, наводи професор Зоран Башчаревић.

Који је то бол у куку због кога се треба обратити лекару?

Често се поставља питање да ли је сваки бол у куку разлог за обраћање лекару. Један од највећих експерата за кукове у Србији, отропед, проф. др Зоран Башчаревић, каже да оно што осетимо као бол у куку, не мора увек указивати на проблем са куком.

„Бол кука је бол у препони. Људи најчешће кажу 'боли ме кук', па покажу позади, јер људи мисле да су кукови негде позади, а уопште нису. Кад вас нешто боли позади то је најчешће због тога што вас кичма боли па имате један зрачећи бол, нешто што је назнака неког ишијаса или тако нечег. Кук је анатомски смештен ту у препони и ту је и бол. Прво осећате бол у препони, осећате затезање, покрет је ограничен, више не можете ногу да отворите, не можете да је савијете онолико, почнете јако брзо да храмљете“, објашњава професор.

Болви су у почетку повезани са повећаном активношћу, па се тако болови осете приликом дугог стајања, дужег ходања или излагања напорима, који су до тада били уобичајени па одједном се деси да су ти напори постали болни.

Професор Башчаревић указује да у почетку ти болови имају пролазни карактер, односно да се појављују и нестају повремено, па да касније постају учесталији, а да на послетку постају активни чак и ноћу.

„Кукови су баш по томе доста незгодни – кад имају дегенеративну болест, пацијенти не могу да се одморе. Једноставно, кад боли кук тада вас сваки, макар и најмањи покрет боли и онда вас буди ноћу“, прецизира др Башчаревић.

Зашто болове не треба трпети?

Професор каже да се пацијенти јављају доста касно јер болују код куће у тишини, оклевају, пију лекове против болова у нади да неће морати да се оперишу.

„То је један потпуно разумљиви страх, и онда када дођу они желе да се оперишу одмах и да се одмах свега тога реше, а нажалост нигде у свету то није могуће урадити одмах. Једноставно морате мало сачекати“, појашњава др Башчаревић зашто је јако важно јавити се на време.

Најчешћи узрок је дегенеративни процес, као што је неповратни губитак хрскавице, губитак покрета, болност. Код младих људи најчешће бол није разлог због кога се предлаже уградња вештачког кука, већ је пре свега једна тешка контрактура, велика инвалидност код које се кук и нога налазе у положају неповољном за функционисање.

Наравно, и преломи у пределу кука се решавају уградњом вештачког, али то није чест случај у пракси. Разлог су, значи, пре свега дегенеративне болести које настају из различитих разлога.

„Негде настају као последица простог старења. Негде настају као поселдица тешких системских болести – реуматизма, лупуса и слично. Настају и као последица лечења тешким медикаментима тешких и малигних болести. Међутим, начин живота који водимо може много да помогне да останемо функционални и да немамо тако велике тегобе рано у животу“, додаје професор.

Гојазност, лоша исхрана, злоупотреба локомоторног система, пре свега, наглашава ортопед и напомиње да није седење највећи проблем, већ непомичност зглобова. Хрскавица зглобова се храни онда када се зглоб креће.

Има ли помоћи и без операције?

Иако постоје терапије које могу да дају позитивне ефекте на кукове, не постоји начин да се неоперативно рестаурира хрскавица која прекрива зглобове.

„Кад она почне да се дегенеративно мења, да се губи, да бива све тања и тања, ми ту можемо да помогнемо умереном физичком активношћу, редукцијом телесне тежине, МПРП-јем, али да нам порасте нова хрскавица, на жалост неће“, тврди професор. Медицина то још увек није пронашла, а како напомиње: „Када то будемо пронашли, онда ћемо престати да уграђујемо вештачке зглобове и онда ћемо имати младу хрскавицу“, каже Башчаревић.

Суплементи такође, неће помоћи да се хрскавица обнови, наглашава доктор.

Дијагностика

У скоро 99 одсто случајева рендгенски снимак је потпуно довољан како би се успоставила дијагноза. Једино у случају да се сумња на некакве исхемијске промене и остеонекротичне, онда се ради снимак магнентном резонанцом.

Постоје две врсте протеза кука – цементна и бесцементна. Професор Башчаревић наводи да свака од њих има одређене предности, али и мане.

На пример, цела Британија, генерално гледано, уграђује 80 и више процената такозваних цементних протеза. То јесте старија метода, али није најстарија. Најстарији су бесцементни, али нису били такви какви постоје данас, напомиње ортопед.

„Данас је најраспрострањенији систем уградње протеза 'меко на тврдо'. Добар систем је и керамика на керамику, што је пак 'тврдо на тврдо'. То је изванредан систем који се јако мало хаба, друго, керамика је природни материјал па нема реакција којима се тело брани. Све је то у нашој земљи већ петнаестак година на располагању“, наводи гост РТС Ординације.

Страхови пацијената

Многи пацијенти наводе и да се плаше да ће њихово тело одбацити имплантат. Међутим, професор наводи да уколико је имплантат добро одабран и добро уграђен готово у 100 одсто случајева нема било каквог одбацивања, осим евентуално код неких тешких алергија, али то лекари унапред знају.

„Успешност уградње кука и ендопротезе кука је виша од 98 одсто и проблеми могу бит бројни, али нису учестали. Чак је уградња кука проглашена за најбољу ортопедску операцију 20. века. За најкориснију“, истиче професор.

Оно чега се многи плаше и због чега се одлучују да не оперишу кук је прича да једна нога након уградње вештачког кука може остати краћа.

„Нажалост, много чешћа варијанта код неискусних хирурга је да вам нога после операције буде дужа, што је такође један озбиљан проблем, зато што хирург менајући природни кук вештачким се боји да не остави нестабилност иза себе, па онда прилочно 'затегне', да тако кажем, кук. Тако да ми ретко имамо ситуацију да пацијент излази из операције са краћом ногом. Нажалост, нису тако ретке ситуације у којима пацијент изађе са нешто дужом ногом“, наводи доктор.

Наша карлица може да се прилагоди разлици и од један и по центиметар, али су жене много више погођене овим проблемом јер су такви биомеханички центри, док је то код мушкараца много мање приметно.

Опоравак

За потпуни опоравак након операције кука потребно је неколико месеци. Професор каже да кожа прва зарасте, за неколико недеља, али процес зарастања меких ткива и сазревања ожиљака могу потрајати и до четири месеца.

„Стога у та прва три четири месеца људи треба да буду опрезни и да се понашају пажљиво. Ми им не саветујемо да спавају на тој страни, не зато што протеза не може да издржи тежину тела, већ зато што боли рана. Онда ако притискате свеже сечену регију може доћи и до проблема са масним ткивом, па да остане дубок ожиљак“, наводи др Башчаревић.

Једна од најважнијих препорука за пацијенте који су оперисали кук је да не седе дуго са спуштеним ногама јер дуго после операције имају компромитован венски и лимфни ток и може доћи до отицања ногу. Зато кад год седну, треба подигнути ногу“, наглашава професор др Зоран Башчаревић.