Др Боровић: Срчана слабост је убица, вештачко срце које уграђујемо је мост ка трансплантацији

Након четири године од операције уградње првог вештачког срца, на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ пре непуних месец дана, успешно је уграђен комплетан механички орган 29-годишњем младићу из Лесковца, који ће му помоћи да дочека трансплантацију срца.

„Пацијент је отишао кући, завршило се његово лечење успешно, придружио се својој породици и ужива у новом животу, новој шанси. Цео тим је задовољан још једним заиста великим успехом“, каже др Саша Боровић, који је предводио тим који је извршио ову сложену процедуру.

Према његовим речима, пацијенту је заиста живот висио о концу, сати су били у питању, али стицајем срећних околности, добрих намера и активности директорке Фонда за здравствено осигурање и директора Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ тим је успео да добије вештачко срце и да га на време угради пацијенту и спасу му живот.

Операција је трајала око пет сати, а ново механичко срце помоћи ће пацијенту да лакше проведе одређени период живота, док се не појави потенцијални донор и обави класична трансплантација овог органа.

Комплекснa процедурa уградње вештачког срца подразумева огромно знање и изузетно умеће и хируршку вештину онога ко је изводи, али захтева и добро уигран тимски рад анестезиолога, кардиолога, интензивиста.

„Само тако у једној синергији тима могу да дођу добри резултати. Требало би ми пола емисије да набројим све докторе и сестре који су приљежно радили да би се дошло до овог резултата, али суштина и порука је то да је то процедура која захтева изузетно високо знање и едукацију, вештину, а такође захтева добру организацију и посвећен тимски рад“, нагласио је др Боровић.

Уградња вештачког срца

Болесно срце које се замењује вештачким уклања се из организма. На његово место долази вештачко срце које својим изгледом опонаша природно срце. Уграђује се у средогруђе и потпуно је унутар тела пацијента. Вештачко срце замењује рад природног, пумпа крв у организам и снабдева органе крвљу и на тај начин чува организам и даје му шансу да пацијент дочека трансплантацију.

Прво вештачко срце уграђено је још давне 1969. године у Хјустону. Изумео га је Доминго Лиота, а уградио га је велики кардиохирург професор Дентон Кули.

У болници професора Кулија др Боровић је 2009. и 2010. године имао прилику да учи од најбољих у свету механичку циркулаторну потпору.

„Почетком 21. века, од 2001. појавило се и остало једино на тржишту ‘Синкардија’. То је вештачко срце произведено у Америци, одобрено и од америчке и од европске регулаторне агенције. Наш пацијент је добио ‘Синкардију’ исто као и других 2.000 пацијената на свету“, објашњава гост Јутарњег програма.

Друга уградња вештачког срца у Србији 

Уградња вештачког срца није баш честа процедура. Изузетно је комплексна, а захтева и врхунско знање. Већина од 2.000 вештачких срца уграђено је у Америци, око једне трећине тог броја у Европи. „Дедиње“ је једини центар у Србији који то ради.

„Ово је друга уградња код нас, надам се да ће врло брзо ићи и следеће уградње. Вештачко срце је добро решење, одлично решење за пацијента који је непосредно угрожен и омогућава му да дочека природно срце“, истакао је др Боровић.

Припрема за уградњу вештачког срца је студиозна. Код особа са завршном фазом срчане слабости анализира се функција не само срца већ и свих осталих органа.

„Буквално претресамо организам пацијента и тражимо све оно што би могло да угрози процедуру и уколико пацијент прође све те претраге и конзилијум нашег Центра за срчану слабост онда постаје кандидат за уградњу“, прецизирао је др Боровић.

Осим у Америци, постојало је још неколико покушаја у Европи да се направи вештачко срце. Ти производи нису били дугог даха и нису нашли примену пракси. За сада је једино прихваћено вештачко срце „Синкардија” и једино се оно уграђује и код одраслих и код деце.

Вештачко срце је скупо, али је јефтиније од живота 

Коментаришући цену, то јест да ли је вештачко срце скупо, др Боровић одговорио је кратко: „Јефтиније је од живота".

Према његовим речима, није циљ обарати рекорде у дужини ношења вештачког срца.

„Намера је да пацијент што пре добије срце, идеално би било у наредна три дана, али то се не дешава. Поготово у нашем окружењу. Трансплантациони програм је на неки начин на стендбају у Србији“, рекао је др Боровић истакао да први пацијент има вештачко срце већ четири године и да се добро осећа.

„Срчана слабост је највећи убица, подмукао је, пацијенти не знају да имају проблем са структурним обољењем срца све до тренутка док је малтене исувише касно. Кад дође до завршне фазе болести или терминалне срчане слабости 50 до 75 одсто болесника не преживи годину дана. Далеко је убитачнија од малигних обољења“, упозорава др Боровић.

Срчана слабост је у домену лечења и кардиолога и кардиохирурга и најбитније је да се на време препозна, тј. да се препознају ране манифестације болести. 

Ковид је закомпликовао много тога, истиче др Боровић: „Сада више умиру пацијенти који немају ковид зато што не могу да добију правовремено здравствену услугу јер су здравствени системи оптерећени пријемом и лечењем болесника са ковид инфекцијом. На тај начин се ускраћује оптимална и правовремена услуга другим оболелим“.

Листе чекања су део свакодневице, не само у Србији, него свуда у свету. Суштина је да се препознају пацијенти којима је интервенција што пре потребна.

„Постоји различити степени хитности. То ми и радимо на 'Дедињу', врло смо опрезни, пажљиви да дефинишемо и групишемо пацијенте којима је операција потребна чим пре. Надам се да ће проласком ове пошасти, а и отварањем нове зграде болнице 'Дедиње 2' моћи да се 'искупимо' за ово што се дешава сада и да листе чекања сведемо на разумну меру“, поручио је др Боровић.