Како да превазиђемо феномен „на врх ми је језика“, неколико „цака“ за добро памћење

Недавно ја на Крку пронађена жена која није могла да се сети свога идентитета, а била је без докумената. Иако смо пре неколико дана сазнали да се ради о словачкој држављанки, тај догађај нас је навео да размишљамо о поремећајима памћења.

Проф. др Елка Стефанова, неуролог Клиничког центра Србије, рекла је гостујући у Јутарњем програму да постоје различите врсте памћења.

„Епизодичко памћење, које је најосетљивије, то је када памтимо када, где и шта се догодило. Значи, када памтимо чињенице о неким догађајима или неким информацијама. Имамо и семантичко памћење које смо стекли током образовања и одрастања.  Када учимо у категоријама, у појмовима, то се зове семантика. Ту су ускладиштене све наше информације по неким категоријама. На пример, категорија живих бића, категорија воћа, поврћа, категорија градова, река... И ми смо ту заборавили када смо и где шта научили“, објашњава др Стефанова.

Такође, додаје, постоји и процедурално памћење које је веома отпорно на оштећења, јер је аутоматско – како возити ауто, како скијати, пливати, како возити бицикл. И то учење је имплицитно и немамо свест о учењу, већ нешто вежбамо и научимо.

Имамо и такозвано памћење у оквиру радне меморије. Када поновимо број телефона или нечији ЈМБГ. У оквиру тог памћења увек је 7 ± 2 неких информација које можемо да сачувамо у радној меморији. Радна меморија нам омогућава да баратамо и обрађујемо информације.

Поремећаји памћења

Према речима гошће Јутарњег програма, различити су узроци поремећаја памћења, најчешће су то неуродегенеративни поремећаји, као што је појава Алцхајмерове болести код које страда епизодичко памћење.

„Никада немате пример, као што је било са овом госпођом из Словачке, да је изгубљено аутобиографско памћење у оквиру неког органског неуролошког обољења. То може да буде неки функционални поремећај или нешто изазвано психолошким ефектима што је најчешће тема у лошим холивудским филмовима“, наводи докторка и додаје да акутни поремећај памћења може да буде везан за феномен такозване транзиторне глобалне амнезије, при коме се не губи аутобиографско памћење, што се догодило поменутој госпођи. 

Аутобиографско памћење је памћење података када смо рођени, где смо рођени и остале елементарне биографске информације. Чак и у Алцхајмеровој болести људи до краја живота знају датум свог рођења. Тако да поремећаји памћења готово никада не иду по принципу све или ништа. 

Приви знак за забринутост

Професорка Стефанова каже да је тренутак за забринутост уколико имамо поремећај епизодичког памћења и не помаже нам никакво подсећање, изгубили смо догађај или информацију у потпуности.

„Са старењем могу да се изгубе неки делови сећања. На пример, неки догађај од пре три месеца или три године, када се сакупите са особама које су присуствовале истом догађају, свако има неке делове које је запамтио, а неке не. То није тако страшно. Све то зависи од пажње и да ли сте били добро фокусирани, да ли сте добро повезивали и да ли вам је то било важно“, додаје докторка.

Каже да поремећај памћења нема много везе са генетиком, једва два до пет одсто.

Развој Алцхајмерове болести није могуће спречити

„Не можемо да спречимо Алцхајмерову болест, али можемо да спречимо снижење способности учења тако што ћемо на неки начин да повезујемо визуелне и вербалне информације. На пример, док вас гледам, размишљам о томе која вам је боја хаљине, очију, да ли носите наочаре, каква вам је фризура и ваше име и функцију коју овде обављате. И онда некако повезујемо“, напомиње докторка и саветује да увек будемо свесни тренутка и шта се дешава и о чему се говори.

Када нечега не можемо да се сетимо, докторка предлаже да у тим тренуцима направимо на неки начин такозвани феномен претраживања. Јер ту није проблем у памћењу, већ у спором претраживању информација. Потребно нам је време и потребно је да имамо неку асоцијацију и покушамо неким кључним моментима које могу да повежу личност чијег имена не можемо да се сетимо. 

„Зато кажем да је јако важно када сте присутни неком догађају или се упознајете са неким, да повезујете ствари. То је неки најбољи начин да се присетимо информација везаних за јавне личности. То се свима нама дешава и то је феномен 'на врху језика'“, наводи неуролошкиња професорка Елка Стефанова, на крају гостовања у Јутарњем програму.